СВЕТИ ПРОРОК АГЕЈ; СВЕТА ТЕОФАНИЈА ЦАРИЦА
Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог пророка Агеја и Свету царицу Теофанију.
Свети пророк Агеј рођен је у Вавилону за вријеме робовања Израиљева. Из племена Левијева. Пророковао на 470. година прије Христа. Посјетио Јерусалим као младић. Подстицао Зоровавеља и Исуса свештеника, да обнове храм Господњи у Јерусалиму проричући томе храму већу славу него бившем храму Соломонову.
„Слава ће дома овога посљедњег бити већа него онога првога, вели Господ над војскама“ (Агеј 2, 9). Јер ће се у томе новом храму јавити Господ Спаситељ. Доживио је да види један дио храма сазидан од Зоровавеља. У старости умро и приложио се прецима својим.
Тропар (глас 2):
Пророка Твога Агеја, успомену Господе славимо, зато Те молимо, спаси душе наше.
Света Теофанија царица
Од знаменитих родитеља, Константина и Ане, који бјеху сродници неколиких царева. Бјеху њени родитељи дуго бездјетни и мољаху се Пресветој Богородици, да би им се дао пород. И Бог им даде ову ћерку, Теофанију. Запојена духом хришћанским од самог дјетињства, Теофанија надмашиваше све своје другарице у свим хришћанским врлинама. Када порасте, ступи у брак са Лавом, сином цара Василија Македонца. Са својим мужем претрпје велике биједе. По некаквој клевети, као да Лав носи у чизми нож, да у згодној прилици убије свога оца, лаковјерни Василије затвори у тамницу и сина и снаху. И тамноваху ове двије невине душе три године. Једном, о празнику светог пророка Илије, бјеше цар сазвао све великаше своје у двор на гозбу. У једном тренутку изненадно папагај царев изговори ове ријечи: „Авај, авај, господине Лаве!“ И понови те ријечи више пута. То доведе сву господу царску до великог узбуђења, и сви замолише цара, да ослободи сина и снаху. Ражаљен цар тако и учини. По смрти оца свога зацари се тај Лав, названи Мудрим. Теофанија не рачунаше своје царско достојанство ни у што, но сва предана Богу брињаше о спасењу душе, постећи и молећи се и дијелећи многу милостињу и обнављајући многе манастире и храмове. Из њених уста не изиђе лажна ријеч, ни сувишна ријеч, а најмање клевета. Пред смрт своју призва све своје ближње, и с њима се опрости, па предаде душу своју Богу 892. године. Цар Лав хтједе подићи храм у њено име на гробу њеном, но како патријарх приговори томе, подиже он храм „Свим Светим“, говорећи да ако се Теофанија посветила, нека се прославља са осталим светим заједно. Тада се установи празник Свих Светих у недјељу по Светој Тројици.
Свети Николај Велимировић, Пролог, 29 / 16. децембар.