Свети Павле исповjедник; преподобни Варлаам Хутински
Српска православна црква данас молитвено прославља Свеог Павла исповjедника и преподобног Варлаама Хутинског.
Када блажени Александар патријарх лежаше на самртној постељи, питаху га ожалошћени вјерни, кога оставља послије себе за архипастира стаду словесном Христовом? Тада им болесни патријарх рече: „Ако желите имати пастира, који ће вас учити и који ће вам врлинама сијати, изаберите Павла; ако ли желите имати само личита човјека и споља украшена, изберите Македонија“. Народ изабра Павла. Но то не би право јеретицима аријевцима, и не би право цару Констанцију, који у то време бјеше у Антиохији. И ускоро Павле би низложен, и заједно са св. Атанасијем Великим избјеже у Рим, гдје их обојицу папа Јулије и цар Констанс лијепо примише и у њиховој православној вјери подржаше. По писму цара Констанса и папе, би Павле враћен на свој пријесто, али кад умрје цар Констанс, аријевци дигоше главу и протјераше патријарха православног у Кукуз у Јерменији. У прогонству св. Павле, служећи једанпут св. Литургију, би нападнут од аријеваца и удављен омофором, 351. год. У вријеме цара Теодосија 381. год. мошти његове пренесене у Цариград, а 1236. год. у Венецију, гдје се и сад налазе. Његови љубљени клирици и секретари Маркијан и Мартирије пострадаше ускоро послије свога патријарха.
Преподобни Варлаам Хутински чудотворац
Рођен и васпитан као хришћанин у великом Новгороду. По смрти својих родитеља замонаши се и предаде тешком подвигу. Основа манастир на обали ријеке Волхове, на мјесту гдје му се показа свјетлост небеска. За живота и по смрти велики чудотворац, прозирући у тајне људске, изгонећи духове нечисте, и лијечећи све болести на људима. Слуга кнеза Василија Васиљевича бјеше тешко болестан, те умоли да га однесу на гроб св. Варлаама. Још нареди, да ако би уз пут и скончао, да га мртва носе к светитељу. Тако се и догоди. Он умрје на путу, и однијеше га мртва у манастир, гдје оживје, и устаде, и поклони се гробу светитеља. 1471. год. цар Иван Грозни нареди, да откопају гроб светитеља. Тек што су почели откривати, дигне се пламен из гроба и букне уза дуварове цркве. Цар се толико уплаши, да побјегне из храма, и у хитњи заборави свој штап, који се и до дан данас чува крај гроба светитељева. У спомен овога чуда празнује се св. Варлаам поново у петак послије Недеље Свих Светих.
Свети Николај Велимировић, Пролог, 19/6. новембар.
