Свети мученици Акиндин, Пигасије и други с њима

Српска православна црква данас молитвено прославља Свете мученике Акиндина, Пигасија и друге с њима.

Свети мученици Акиндин, Пигасије, Анемподист, Афтоније, Елпидифор и други с њима. Хришћани из Персије, пострадали у вријеме цара Сапора (Саворија), 355. год. Прва тројица бјеху слуге на двору истога цара, но тајно служаху Христу Господу своме. Када бише оптужени и на суд пред цара изведени, упита их цар, од куда су? На то они одговорише: „Отечество наше и живот наш јесте Пресвета Тројица, јединосуштна и нераздјелна, Отац и Син и Дух Свети, један Бог”. Цар их удари на велике муке, но они све јуначки отрпјеше са псалмопјенијем и молитвом на устима. За вријеме мучења и тамновања јављали им се ангели Божји више пута, а једном и сам Господ Христос као човјек „са лицем свијетлим као сунце”. Када један од мучитеља, Афтоније, видје чудо, како олово кипеће не нашкоди мученицима повјерова у Христа и узвикну: „Велики је Бог хришћански!” За то одмах би посјечен. И многи други видјеше и вјероваше. Тада цар нареди, те зашише у кожане мијехове Акиндина, Пигасија и Анемподиста, и вргоше их у море. Но јави се из онога свијета св. Афтоније са три свијетла ангела, изведе св. мученике на сухо и ослободи их. Елпидифор бјеше царев велмож. Када изјави да је хришћанин и изобличи цара за убијање невиних хришћана, цар га осуди на смрт. И би посјечен Елпидифор и око 7000 других хришћана с њим. А она тројица првих мученика бише најзад бачени у пећ огњену, са 28 војника и са мајком царевом, пошто и ови вјероваше у Христа. И тако у пламену предадоше душе своје праведне у руке Господа свога.

Тропар, (глас 2):

Мученици Господњи, блажена је земља која се напила ваше крви и свето је мјесто које је примило ваша тијела. У борби, ђавола побједисте и Христа са храброшћу проповиједасте: Молимо вас да Њега као Благога молите, да спасе душе наше.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 15/2. новембар.