Ковачевић: Астму је могуће ефикасно лијечити
Специјалиста пнеумофтизиологије, супспецијалиста медицинске онкологије у Болници “Србија” доктор Анита Ковачевић каже да је астма честа и потенцијално озбиљна хронична болест која значајно оптерећује пацијенте, њихове породице и заједницу.
Она изазива респираторне симптоме, ограничење активности, погоршања, нападе који понекад захтјевају хитну медицинску помоћ и могу бити фатални.
“Астма је уобичајена, хронична респираторна болест која погађа од један до 29 одсто становништва у различитим земљама. Могуће је ефикасно лијечити и код већине пацијената се може постићи добра контрола астме”, нагласила је Ковачевић.
Она је појаснила да када је астма контролисана пацијенти могу избјећи непријатне симптоме током дана и ноћи, имати потребу за мало или нимало лијекова за брзо олакшавање симптома, да воде продуктиван, физички активан живот, да имају нормалну или скоро нормалну функцију плућа, да избјегну тешка погоршања астме егзербације или нападе.
„Астму карактеришу промјенљиви симптоми пискања, отежано дисање, стезање у грудима или кашаљ, промјенљиво ограничење протока ваздуха при издисају. Симптоми и ограничење протока ваздуха карактеристично варирају током времена и по интензитету. Ове варијације често изазивају фактори као што су вјежбање, изложеност алергенима или иритантима, промјена времена или вирусне респираторне инфекције“, истакла је Ковачевић.
Према њеним ријечима, мање је вјероватно да ће дијагноза астме бити потврђена код пацијената који нису имали испитивање плућне функције у вријеме иницијалне дијагнозе. Око два одсто пацијената су имали озбиљна кардиореспираторна стања која су погрешно дијагностикована као астма.
Нагласила је да се дијагноза астме поставља на основу анамнестичких података, симптома и функционалне дијагностике. Пацијента је потребно пратити неко вријеме, пратити његове симптоме, плућну функцију да би се поставила дијагнозе астме.
Ковачевић додаје да постоји генетска предиспозиција за астму, тако да у неким породицама можете наћи више чланова који болују од ове болести.
„Постоји више облика астме, алергијски и неалергијски облик, астма у напору, психогена астма. У зависности од облика астме укључује се терапија. Лијекови за лијечење астме су у основи подјељени у двије групе, они који побољшавају симптоме и они који се користе за одржавање болести. Ти се лијекови данас користе у облику пумпица или других апаратића за инхалацију. Садрже у основи бронходилататоре и кортикотерапију“, навела је Ковачевић.
Она је указала да је при сваком прегледу пулмолога битан астма контрол тест на основу кога се одлучује о наставку лијечења и контролама пацијента.
„На контролним прегледима испитује се плућна функција и јако је битно пацијента упознати са апаратићем и начином употребе лијека, јер је примјећено да пацијенти не употребљавају правилно лијекове за инхалацију. Најважније је редовно кориштење терапије и редовне контроле да би се избјегла погоршања болести. Тежи облици се лијече системским кортикостероидима и имунотерапијом“, закључује Ковачевић.
Извор и фотографија: princip.news
