На данашњи дан умро Винсент ван Гог
1526. – У походу на Угарску, турска војска послије тронедјељне опсаде заузела Петроварадин. Турци потом освојили сусједне градове у Срему и код Осијека изградили мост на ријеци Драви, прешли у Угарску и 29. августа потукли, код Мохача, војску краља Људевита Другог.
1588. – Британска флота под командом лорда Хауарда и сер Франсиса Дрејка поразила шпанску „Непобедиву армаду“ од око 125 бродова, коју је у инвазију на Енглеску послао шпански краљ Филип Други.
1805. – Рођен француски историчар и политичар Алексис де Токвил. Његово дело имало значајан утицај на развој грађанске демократије.
1856. – Умро њемачки композитор Роберт Шуман, један од најзначајнијих и најутицајнијих представника музичког романтизма.
1878. – Почела аустроугарска окупација Босне и Херцеговине, на основу договора европских сила на Берлинском конгресу.
1883. – Рођен италијански диктатор и фашиста Бенито Мусолини. Владао Италијом од 1922. до 1943. године и увео Италију у Други свјетски рат на страни Њемачке, 1940. године. Италијански партизани ухватили га 1945. године, при покушају бјекства из земље и стријељали.
1890. – Умро холандски сликар Винсент ван Гог, два дана након покушаја самоубиства. Један од најцјењенијих умјетника у 20. вијеку, чије је ђело пресудно утицало на европско сликарство у тражењу новог ликовног израза. За живота продао једну слику.
1900. – Анархиста Гаетано Бреши у Монци убио краља Италије Умберта Првог. Атентатор 1901. године извршио самоубиство.
1905. – Рођен шведски политичар Даг Хамаршелд, генерални секретар УН од 1953. до 1961. године, када је погинуо у авионској несрећи у Африци на једном од својих мировних путовања. Постхумно му је додијељена Нобелова награда за мир.
1937. – Јапанске трупе у Kинеско-јапанском рату окупирале кинески град Тјенцин.
1940. – Почела ваздушна офанзива Њемачке на Велику Британију у Другом свјетском рату.
1941. – Вишијевска Француска и Јапан потписали споразум о заједничком протекторату над Индокином. Француска наставила управљање Индокином, а Јапан послао трупе.
1946. – У Паризу почела мировна конференција земаља побједница у Другом свјетском рату. Мировни уговори, усаглашени током засједања конференције од 29. јула до 16. октобра, потписани су 10. фебруара 1947. године.
1948. – На стадиону „Вембли“ у Лондону отворене прве Олимпијске игре послије Другог свјетског рата.
1967. – У Вијетнамском рату у пожару оштећен амерички носач авиона „форестал“. Погинуло 130 људи.
1973. – Грци се на референдуму који је расписала војна хунта изјаснили за укидање монархије, а вођа војне хунте, пуковник Јоргос Пападопулос, постао предсједник Грчке.
1981. – У катедрали Светог Павла у Лондону вјенчали се насљедник британског пријестола, принц од Велса Чарлс и Дајана Спенсер.
1983. – Умро британски позоришни и филмски глумац Дејвид Нивен, добитник Оскара 1958. године за филм „Одвојени столови“.
1983. – Умро шпански филмски режисер Луис Буњуел, један од највећих редитеља свјетске кинематографије, познат по надреалистичким филмским остварењима.
1985. – Алан Гарсија инаугурисан за новог предсједника Перуа и са 36 година постао најмлађи шеф државе на свијету.
1992. – Бивши источноњемачки комунистички лидер Ерих Хонекер дошао у Берлин послије осам мјесеци проведених у Амбасади Чилеа у Москви да се суочи са оптужницом за смрт многих њемачких грађана који су преко Берлинског зида покушали да побјегну у тадашњи Западни Берлин.
1996. – Kина извела нуклеарну пробу јачине 4,3 степена Рихтерове скале на Лоп Нору, а потом обећала да ће се придржавати мораторијума на нуклеарне пробе.
2001. – Умро бивши лидер пољске комунистичке партије Едвард Гјерек.
2005. – Мирослављево јеванђеље, најстарији српски рукопис, уписан је у листу Унескове баштине „Меморија свијета“.
2008. – Умро један од најомиљенијих спортиста у бившој Југославији Мате Парлов – велики боксерски шампион, осам пута првак Југославије, пет пута првак Балкана, два пута свјетски првак и једном европски првак, освајач златне медаље на Олимпијски м играма у Минхену 1972. године.
