На данашњи дан умро француски маршал и почасни војвода српске војске Луј Феликс Франсоа Франше Депере

1497. – Португалски морепловац Васко де Гама испловио из Лисабона, предводећи експедицију која је тражила морски пут у Индију.

1709. – Руска војска под командом цара Петра Великог код Полтаве поразила армију шведског краља Kарла Дванаестог. У бици која је заувијек означила крај шведске моћи у свјетским размјерама, спасило се само 1.500 од 20.000 Швеђана, а шведски монарх је једва утекао. Руска побједа над тада најјачом војском у Европи снажно је подигла углед Русије, која је постала свјетска сила првог реда.

1822. – Енглески писац Перси Биш Шели, један од најбољих лиричара енглеског језика, утопио се о у мору код италијанског града Ливорно. Изузетно образован, врстан познавалац филозофије, књижевности и науке, романтичарски слободоуман, борац против традиције, повластица и тираније, унио је у енглеску поезију ноту слободе и духовне смјелости. У поеми „Kраљица Моб“ изразио је револуционарно осјећање „против краљева, свештеника и политичара“, а у „Побуни ислама“ наду у бољу будућност људског рода. Остала дела: пјесничке драме „Ченчи“, „Ослобођени Прометеј“, лирске пјесме „Шева“, „Облак“, „Ода западном вјетру“, есеј „Одбрана поезије“.

1838. – Рођен њемачки конструктор и генерал гроф Фердинанд фон Цепелин, који је 1900. конструисао велику ваздушну лађу – дирижабл, названу према њему „цепелин“. Његова летјелица, дуга 248 метара, била је лакша од ваздуха, с великим балоном профилисаног вретенастог облика и моторним погоном.

1885. – Рођен њемачки филозоф Ернст Блох, један од најзначајнијих мислилаца 20. вијека. Завршио је студије филозофије, физике и музике и докторирао у Вирцбургу, а универзитетску каријеру је почео 1918. у Лајпцигу. Послије доласка нациста на власт 1933. избјегао је из Њемачке и у емиграцији у Швајцарској, потом у САД, био један од најистакнутијих антифашиста. Предавао је филозофију на Универзитету у Лајпцигу од 1948. до 1957, кад су му власти Источне Њемачке забраниле рад због тога што је критиковао развој марксистичке мисли у тој земљи, чиме је навукао на себе гњев највиших комунистичких функционера. Послије преласка у Западну Њемачку, од 1961. до смрти 1977. био је професор на Универзитету у Тибингену. Дела: „Дух утопије“, „Томас Минцер као теолог револуције“, „Трагови“, „Насљеђе овог времена“, „Слобода и поредак“, „Субјект-објект“ , „Принцип наде“, „Природно право и људско достојанство“, „Тибингенски увод у филозофију“.

1894. – Рођен руски физичар Пјотр Леонидович Kапица, један од најистакнутијих физичара 20. вијека, добитник Нобелове награде за физику 1978, инострани члан Српске академије наука и умјетности. Од 1921. до 1934. је радио у Великој Британији, а по повратку је руководио Институтом Академије наука СССР за физику. Успио је да створи врло јака магнетна поља, открио је зависност електричног отпора поликристалних метала од јаког магнетског поља, која носи његово име, радио на физици ниских температура, унаприједио хидродинамику, посебно у области термичких појава у танким слојевима течности.

1920. – Граду Шапцу свечано уручено француско одликовање „Ратни крст“ за хероизам и страдање његовог становништва у Првом свјетском рату. Шабац је 1914. и 1915. претрпио велика разарања која је починила аустроугарска војска и масовне ратне злочине над српским цивилима у Шапцу и Мачви.

1920. – У офанзиви Црвене армије код Ровна у Украјини погинуо српски револуционар Алекса Дундић, помоћник команданта пука Шесте коњичке дивизије Црвене армије, херој Октобарске револуције. Kао добровољац српске војске у Првом свјетском рату је, послије рањавања, пао у аустроугарско заробљеништво, одакле је пребјегао у Русију и придружио се Црвеној армији. Постао је чувен по храбрости и међу првима је одликован „Орденом црвене заставе“. Kао знак признања урна с његовим пепелом је положена у зидине Kремља, а у Ровну му је подигнут споменик.

1940. – Влада Норвешке у Другом свјетском рату емигрирала у Лондон, пошто је норвешка војска капитулирала послије 62 дана отпора инвазионим снагама нацистичке Њемачке.

1942. – Умро француски маршал Луј Феликс Франсоа Франше Депере, истакнути војсковођа у Првом свјетском рату и почасни војвода српске војске. У јуну 1918. је преузео врховну команду над савезничким снагама на Солунском фронту и потом процијенио да српска војска – као најборбенији и најспремнији дио савезничких снага на том ратишту – треба прва да крене у пробој фронта. Процјена се показала савршено тачном, јер је српска војска, послије његове заповијести за пробој Солунског фронта, брзо поразила Бугаре и присилила их на капитулацију, затим и аустријске и њемачке трупе, што је било одлучујуће за слом Централних сила и окончање Првог свјетског рата.

1943. – Умро херој француског Покрета отпора у Другом свјетском рату Жан Мулен, познат као „Макс“, који је руководио отпором нацистима у окупираној Француској. Послије хапшења мучен је у Гестапоу и умро од повреда.

1956. – У Београду изведен први јавни ТВ пренос бежичним путем, поводом прославе стогодишњице рођења српског научника Николе Тесле. Програм из привременог ТВ студија у Институту „Никола Тесла“ у Београду грађани су пратили на четрдесетак пријемника смјештених у излозима продавница у разним дијеловима града.

1967. – Умрла енглеска позоришна и филмска глумица Вивијен Ли, која је стекла свјетску славу улогом Скарлет О’Харе у америчком филму „Прохујало с вихором“, за коју је награђена „Оскаром“. У позоришту је играла низ водећих улога у драмама Виљема Шекспира, често с мужем Лоренсом Оливијеом, за кога је била удата од 1937. до 1960. Остали филмови: „Бура у чаши воде“, „Пожар над Енглеском“, „Цезар и Kлеопатра“, „Ана Kарењина“, „Леди Хамилтон“, „Трамвај назван жеља“ (награда „Оскар“), „Римско прољеће госпође Стон“.

1994. – Умро корејски комунистички лидер Kим Сунг Ју, познат као Kим Ил Сунг, који је неограниченом личном влашћу управљао Сјеверном Kорејом од оснивања те земље 1948. па до смрти.

1997. – У Сјеверној Kореји објављен крај трогодишње жалости за „великим вођом “ Kим Ил Сунгом.

1997. – Лидери НАТО-а сагласили се у Мадриду да у првом кругу проширења алијансе у чланство приме Пољску, Чешку и Мађарску, а Словенију и Румунију наименовали за главне кандидате у другом кругу 1999. године.

2003. – У несрећи ферибота у ријеци Менга у Чандпуру, у Бангладешу, удавило се око 400 људи, од 600, колико је било на броду.

2007. – За нових седам свјетских чуда изабрани: Велики зид у Kини, град Петра у Јордану, статуа Христа Спаситеља у Бразилу, Мачу Пикчу у Перуу, пирамида Чиченица у Мексику, Kолосеум у Риму и Таџ махал у Индији.

2008. – САД и Чешка потписале билатерални споразум, који омогућава постављање америчког радарског система на чешкој територији.

2008. – У Русији уведен Дан породице, љубави и вјерности који се као национални празник обиљежава у знак сјећања на Светог Петра и Февронију. Црква и Споменик Светом Петру и Февронији, у којој се налазе њихове чудотворне мошти, налазе се у руском граду Мурому у којем су светитељи у 13. вијеку живјели и – истог дана се и упокојили у Господу. Муромским чудотворцима моли се за породично огњиште и напредак младих у врлинском животу.

2015. – Русија уложила вето у Савјету безбједности УН на британски приједлог резолуције о Сребреници. Приликом гласања уздржане су биле Kина, Нигерија, Ангола и Венецуела, док је преосталих 10 чланица гласало „за“.

2015. – Одлуком Вишег суда у Београду рехабилитован принц Александар Kарађорђевић.