ХЕМИНГВЕЈ – ПОЕТА, РЕВОЛУЦИОНАР И ДЕПРЕСИK
Амерички писац Ернест Хемингвеј /1899-1961/, добитник Нобелове награде за књижевност, аутор романа „За ким звона звоне“, извршио је самоубиство на данашњи дан 1961. године.
У Првом свјетском рату учествовао је у борбама на италијанском фронту и сјећања на то вријеме изнио је у роману „Збогом, оружје“.
Искуства из Шпанског грађанског рата забиљежио је у роману „За ким звона звоне“, а са пута по Африци настали су „Сњегови Kилиманџара“ и „Зелени брегови Африке“.
Хемингвеј је настојао да репортерски биљежи чињенице, што је карактеристика „школе“ писаца коју је предводио између два свјетска рата.
Истицао је снагу основних људских нагона и дубоку жудњу за интензивним животом.
Најчешћи мотиви у његовим дјелима су рат, лов, пијанство, секс – и све то често у грубим, каткад и бруталним видовима.
Остала његова дјела су романи „Старац и море“, „Покретни празник“, „Прољећне бујице“, „Сунце се поново рађа“, „Смрт у поподневу“, „Имати и немати“, „Преко ријеке, па у шуму“, драма „Пета колона“…
Ни данас нису јасне околности Хемингвејевог самоубиства.
Многи психолози, биографи и новинари трудили су се да открију разлог – психолози су то приписали његовом „лудилу“ и депресији, међутим, његов пријатељ писац Арон Едвард Хочнер тврди да је Хемингвеја у смрт отјерало увјерење да је мета ФБИ, амричке унутрашње безбједности.
Хемингвеј је у то вријеме симпатизирао Фидела Kастра, те је због својих веза са Kубом вјеровао да агенти знају за сваки корак који направи.
Хочнер, који је аутор дјела „Папа Хемингвеј“ и „Хемингвеј и његов свијет“ навео је да је Хемингвеј дословно постао параноичан због тога и да га је страх од федералаца натјерао да дигне руку на себе.
Да је Хемингвеј имао разлога да вјерује да га прати ФБИ показало се 1980. године када је, према Закону у слободи приступа информацијама, отворен документ о том америчком писцу.
Испоставило се да је ФБИ заиста имао забиљешке о Хемингвејовим намјерама да покрене „антифашистичку шпијунску мрежу“, а у документима се наводи и то да је писац имао психичких проблема.
Тај документ ФБИ садржи 120 страница, а Хочнер је навео да му је јако жао што тада није узимао за озбиљно оно што му је Хемингвеј говорио.
Извор: СРНА
Фото: 24sedam
