СВЕТИ ЕПИФАНИЈЕ; СВЕТИ ГЕРМАН ЦАРИГРАДСКИ

Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Вазнесење Господње – Спасовдан, те Светог Епифанија и Светог Германа Цариградског.

У четрдесети дан послије Васкрса, православни хришћани прославају велики покретни Господњи празник Вазнесење Господње -Спасовдан. Догађај Вазнесења Господњег описан је у два Јеванђеља и Дјелима апостолским (Мк 16, 19-20; Лк 24, 50-53; ДАП 1, 4-11). На овај дан, вјерници  се сјећају вазнесења васкрслог Исуса Христа у Царство Оца свог Небеског, које се догодило на Маслинској гори, у присуству апостола и Богородице. Према Јеванђељима и књизи Дјела апостолска, након свог васкрсења, Христос се 40 дана јављао апостолима и говорио им о Царству Божјем. Посљедњег дана свог земаљског боравка, Господ је сабрао апостоле у ​​Јерусалиму и заповиједио им да се не разилазе, рекавши да ће за неколико дана Дух Свети сићи ​​на њих:“ С њима боравећи заповједи им да се не удаљују из Јерусалима, него да чекају обећање Оца, које чусте, рече, од мене“.
На Маслинској гори, Христос је дао посљедња обећања својим ученицима, укључујући о Његовом Другом доласку, а затим их је, подигавши руке, благословио. У тренутку благосиљања, почео је да се удаљава од њих и уздиже на небо, скривајући се у облаку. Ученици су се поклонили вазнесеном Господу и наставили дуго да стоје и гледају у небо. Тада су се пред њима појавила два анђела у бијелој одјећи  и рекоше: „Људи Галилејци, што стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас вазнесе на небо, тако ће исто доћи као што га видјесте да одлази на небо“.
Тада су се вратили у Јерусалим са горе зване Маслинска , која је близу Јерусалима један суботни дан хода, и тамо остали сви заједно, чекајући силазак Светог Духа, који се догодио 10 дана касније.​
Маслинска гора је једна од највиших гора која окружује Јерусалим. Налази се источно од града и од њега је одвојена Јосафатовом долином. Његова висина је 1200 метара надморске висине. Гораа, такође, служи као врста баријере која раздваја Јерусалим од сушне јудејске пустиње. Гора има три врха: средњи је највиши и одавде се Господ Исус Христос вазнео на небо.

Свети Епифаније

Рођен као Јеврејин, но увидјевши силу вјере Христове, крстио се заједно са својом сестром Калитропијом. У двадесет шестој години својој замонашио се у манастиру светог Илариона. Доцније оснује засебан манастир, гдје се прочуо по цијелој Палестини и по Мисиру због свог подвижништва, духовне мудрости, и чудотворства. Бјежећи од славе људске, удаљи се у Мисир.

На путу се сретне са великим Пафнутијем, који му прорече, да ће бити архијереј на острву Кипру. И заиста, послије више година Провиђењем Божјим дође Епифаније на Кипар, гдје буде изненадно изабран за епископа. У шездесетој години постане епископом у граду Саламини и као епископ управљао је црквом Божјом педесет пет година. Приспијевши у Цариград, он оде у двор царев, гдје га цар и царица дуже задрже наговарајући га да се изјасни против Златоуста. Чују грађани, чује и Златоуст, као да се Епифаније сагласио с царем против Златоуста. Зато му Златоуст написа писмо: „Брате Епифаније, чух да си савјетовао цара, да се ја прогнам; знај да и ти више нећеш видјети пријестола твога“. На то му Епифаније отписа: „Страдалниче Јоване, одолијевај увредама; знај да и ти нећеш стићи до мјеста, у које те прогоне“. И оба ова светитељска пророчанства збише се убрзо: не хотећи се сагласити нипошто с царем на прогонство Златоуста. Епифаније тајом сједе у лађу и пође за Кипар, но на лађи умре; а Златоуста отјера цар у прогонство у Јерменију; но светитељ овај успут умре. Упокоји се свети Епифаније 403. године. Од многих дјела светог Епифанија најпознатије је Ковчежић, по грчки: Панарион, у којем је изложено и побијено осамдесет јереси.

Свети Герман, патријарх цариградски

Син првог царског сенатора, кога уби цар Константин Погонат. Исти овај зли цар ушкопи сенаторовог сина, овога Германа, и силом га одагна у манастир. Као монах Герман засвијетли као звијезда својим животом добродјетељним. Због тога буде изабран прво за епископа кизичког, а потом, када се зацари Анастасије II, и за патријарха цариградског. Као патријарх крстио је злогласног Копронима, који у вријеме крштења упрља воду нечистотом. И прорече тада патријарх, да ће то дијете кад постане царем унијети у Свету Цркву некакву нечисту јерес. То се и зби. Када Копроним поста царем, обнови јерес иконоборачку. Лав Исаврјанин, отац Копронимов, отпоче гоњење икона, а кад му се патријарх Герман успротиви, осорни Лав узвикну: „Ја сам цар и свештеник!“ па збаци Германа с престола и отјера у манастир, гдје овај светитељ проживје још десет година, док га Господ не позва к Себи у Царство небеско 740. године.

Тропар (глас 4):

Боже отаца наших, чини увијек са нама по Твојој кротости, не напуштај нас Твојом милошћу, но њиховим молитвама у миру уреди живот наш.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 25 / 12. мај.