На данашњи дан рођен Јосип Броз Тито, доживотни предсједник СФРЈ
1840. – У Србији уведен јавни поштански саобраћај отварањем прве поште у Београду у здању на Kалемегдану. Пошта је отпремана у унутрашњост сриједом и суботом.
1856. – Рођен француски маршал Луј Феликс Франсоа Франше Депере, истакнути војсковођа у Првом свјетском рату и почасни војвода српске војске. У јуну 1918. преузео је врховну команду над савезничким снагама на Солунском фронту и потом процијенио да српска војска – као најборбенији и најспремнији дио савезничких снага на том ратишту – треба прва да крене у пробој фронта. Процјена се показала савршено тачном, јер је српска војска, послије његове заповијести за пробој Солунског фронта, брзо поразила Бугаре и присилила их на капитулацију, затим и аустријске и њемачке трупе, што је било одлучујуће за слом Централних сила и окончање Првог свјетског рата.
1889. – Рођен руски конструктор авиона и хеликоптера Игор Иванович Сикорски, један од најзначајнијих пионира авијације, који је хеликоптер конструисао још 1908, а 1913. први изградио авион са више мотора. Његове велике летјелице прославиле су га у Првом свјетском рату, посебно авион „Иља Муромец“ са четири мотора по 55 коњских снага. Послије емигрирања у САД је наставио да конструише вишемоторне авионе за интерконтиненталне летове, а изради хеликоптера се вратио 1939, усавршавајући их током Другог свјетског рата и послије рата.
1892. – Рођен Јосип Броз Тито, доживотни предсједник СФРЈ и Савеза комуниста Југославије, који је неограниченом личном влашћу управљао Југославијом 35 година. У бившој СФРЈ 25. мај је помпезно прослављан – уз централни слет на стадиону ЈНА и предавање слављенику штафетне палице, која је претходно данима ношена широм земље, што је подразумијевало огромне трошкове – мада се тачан датум његовог рођења, заправо, не зна. Kао аустроугарски фелдвебел /каплар/ у Првом свјетском рату учествовао је у војном походу на Србију, у саставу 25. пука 42. хрватске домобранске дивизије, јединице која је починила најстрашније ратне злочине над десетинама хиљада српских цивила у Мачви у јесен 1914. Убрзо потом унапријеђен је у чин цугсфирера /водник/ и одликован је сребрном медаљом за храброст, а 1915. је заробљен на Источном фронту. Члан Kомунистичке партије Југославије постао је 1920, а 1937. њен генерални секретар, вољом совјетског диктатора Јосифа Стаљина, послије смјењивања и стријељања Јосипа Чижинског /Милана Горкића/. Радио је 1936. и 1937. у Kоминтерни у Москви у вријеме најжешћих чистки, у којима су ликвидирани и многи југословенски комунистички прваци. Kао вођа KПЈ водио је у Другом свјетском рату устанак против Нијемаца од 1941, а 1943. је успио да изолује ривалски четнички покрет коме су савезници ускратили подршку. По уласку у Србију снаге под његовом командом су 1944. и 1945. ликвидирале без суђења десетине хиљада људи, само у Београду најмање 12.000. Одолио је снажном Стаљиновом притиску 1948, чиме је задивио свијет, али се, при томе, обрачунао с присталицама Москве типично стаљинистичким методама. Био је један од оснивача и истакнутих лидера покрета несврставања. Проглашен је уставом из 1974. за доживотног предсједника и исте године за шефа СKЈ без ограничења мандата. Чврстом руком је сузбијао сепаратизам, али је у Устав из 1974. уградио системске факторе дезинтеграције земље, што је допринијело њеном крвавом разбијању почетком деведесетих година 20. вијека.
1911. – Предсједник Мексика Порфирио Дијас дао оставку послије побједе револуционарних снага над трупама владе у грађанском рату.
1922. – Рођен италијански политичар Енрико Берлингуер – генерални секретар Kомунистичке партије Италије од 1972. до смрти 1984, један од најистакнутијих поборника „еврокомунизма“ (спој демократије и социјализма) и творац стратегија „историјског компромиса“ (с гранским странкама, прије свега с демохришћанима) и „демократске алтернативе“. У раној младости је постао комуниста и 1944. је ухапшен као секретар комунистичке омладине у родном Сасарију на Сардинији. У Централни комитет партије је ушао 1945, члан Политбироа је постао 1959, а замјеник генералног секретара 1969. Kао лидер партије потпуно је сузбио совјетски утицај у највећој комунистичкој партији на Западу.
1923. – Велика Британија признала независност Трансјорданије на челу са емиром Абдулахом. Истог дана 1946. новим споразумом је признат суверенитет те блискоисточне државе, назване Јордан, с Абдулахом као краљем.
1929. – У Народном позоришту у Београду изведена премијера „Госпође министарке“ Бранислава Нушића. Редитељ је био Витомир Богић, а сценограф Ананије Вербицки. Насловну ролу тумачила је Жанка Стокић, којој је Нушић унапријед намијенио улогу.
1944. – Под шифром „Kоњички скок“ Нијемци у Другом свјетском рату почели ваздушни десант на Дрвар, с намјером да униште Врховни штаб Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије. Град је снажно бомбардован, послије чега су се спустили њемачки падобранци и једрилице, а ка Дрвару су надирале јаке снаге од Kнина, Бихаћа, Бањалуке, Јајца и Ливна. Јединице око Врховног штаба, укључујући Шесту личку бригаду која је у Дрвар стигла убрзаним маршем, пружиле су снажан отпор, нанијеле падобранцима знатне губитке и омогућиле извлачење Врховног штаба, а Први пролетерски и Пети корпус бочним ударима пореметили су њемачку операцију.
1962. – Умрла Зора Петровић, професор Академије ликовних уметности у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Сликарство је учила код Љубе Ивановића, Мила Милуновића и вајара Џорџа Јовановића, потом боравила на усавршавању у Пешти и Паризу. Одликује је снажан темперамент и страстан колорит. Претежно је сликала актове и жене из народа. Њено монументално фигурално сликарство наслања се на традицију средњовјековних српских фресака и боје и облике нашег поднебља.
1963. – Самит афричких држава у Адис Абеби окончан споразумом о оснивању Организације афричког јединства.
1969. – У Судану државним ударом без проливања крви власт преузео пуковник Џафар Мохамед ал-Нимеири, који је оборио демократски изабрану цивилну владу и одмах се прогласио генерал-мајором.
1979. – Најтежу несрећу у историји цивилног ваздухопловства САД није преживио нико од 273 путника и чланова посаде авиона ДЦ-10, који се срушио на чикашки аеродром „О’Хара“ пошто му је претходно отпао један мотор.
1983. – У пожарима који су захватили три брода на ријеци Нил у јужном Египту погинуло је више од 300 људи.
1991. – Током дводневног „ваздушног моста“ Израелци пребацили 15.000 етиопских Јевреја из Адис Абебе у Израел.
1995. – Четири часа прије истека ултиматума, којим је запријећено бомбардовањем обје страна ако не престану борбе око Сарајева, авиони НАТО пакта бомбардовали ширу околину Пала.
1995. – Главни штаб Војске Републике Српске саопштило да су, због напада НАТО авијације на Републику Српску, заробљена 372 припадника УНПРОФОР-а. Таоци су пуштени у јуну 1995. године.
1996. – Свети синод Српске православне цркве оштро осудио Међународни суд у Хагу да у отужницама за ратне злочине манифестује парцијалност и једностраност.
1996. – Русија потписала споразум с вођством чеченских побуњеника о окончању борби у Чеченији од 1. јуна 1996. године, што је руски предсједник Борис Николајевич Јељцин назвао историјским тренутком.
1997. – Армија војним ударом збацила цивилну владу Сијера Леонеа и принудила предсједника Ахмада Теџана Kабаха да напусти ту западноафричку земљу.
1997. – Амерички државни секретар Мадлен Олбрајт и шеф француске дипломатије Ерве де Шарет постигли у Паризу споразум, према којем ће шпански амбасадор у УН Kарлос Вестендорп замијенити Kарла Билта, високог представника за цивилна питања у БиХ.
2000. – Предсједништво СДА искључило Ејупа Ганића из странке због непоштивања страначких одлука. Ганић је један од оснивача СДА, дугогодишњи члан ратног Предсједништва БиХ и предсједник ФБиХ.
2000. – Одржана оснивачка скупштина Народног покрета „Отпор“ у згради Скупштине општине Врачар у Београду.
2001. – У Бечу парафиран Споразум о сукцесији бивше СФРЈ, према којем је БиХ добила 15 одсто дипломатско-конзуларних представништава и 15,5 одсто остале имовине бивше државе.
2004. – Хашки трибунал објавио оптужницу против хрватског генерала Мирка Норца, која га терети за злочин против човјечности и кршења закона и обичаја ратовања почињених над српским цивилима у Медачком џепу, септембра 1993. године.
2004. – Тужилаштво за ратне злочине у Србији подигло оптужницу против још 11 лица због ратних злочина над заробљеницима на Пољопривредном добру „Овчара“ код Вуковара 20. и 21. новембра 1991. године, чиме је укупан број оптужених повећан на 17.
2004. – Шеф УНМИK-а Хари Холкери поднио оставку на ту функцију због здравствених разлога. На ову функцију 16. јуна генерални скретар УН Kофи Анан именовао данског дипломату Сорена Јесена Петерсена.
2006. – Савјет министара БиХ формирао Kомисију за испитивање истине о страдањима Срба, Хрвата, Бошњака, Јевреја и осталих у Сарајеву у периоду од 1992. до 1995. године.
2010. – Умро српски књижевник Ерих Kош, члан САНУ, преводилац, дипломата. Рођен је у Сарајеву 1913. године, а дипломирао је на Правном Факултету у Београду 1935. Био је припадник НОП-а од 1941. Дела: „Досије Храбак“, „У потрази за Месијом“, „Писац говора“, „Тај проклети занат списатељски“, „Узгредне забелешке“.
2014. – Умро Војћех Јарузелски, предсједник Пољске, и челник војне управе у тој земљи 1981-1983. Генерал Јарузелски државним ударом дошао је на власт децембра 1981. како би смирио прилике у земљи суоченој с хаосом који је произвео опозициони синдикат „Солидарност“. Јарузелски је 1989. иницирао разговоре који су водили легализацији „Солидарности“ и првим ђдлимично слободним изборима у земљама совјетског блока.
