СВЕТИ КИРИЛО И МЕТОДИЈЕ; СВЕТИ НИКОДИМ СРПСКИ
Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог Кирила и Методија, те Светог Никодима Српског.
ТРИ БОЖАНСКА ЛИЦА А ЈЕДНА СУШТИНА, КРОЗ ХРИСТА ЈЕ ОВА ЈАВЉЕНА ИСТИНА.
Браћа рођена, родом из Солуна, од родитеља знаменитих и богатих, Лава и Марије. Старији брат Методије као официр проведе десет година међу Словенима (македонским) и тако научи словенски језик. По том се Методије удаљи у гору Олимп и предаде монашком подвигу.
Ту му се придружи доцније и Кирил (Константин). Но када хазарски цар Каган потражи од цара Михаила проповједнике вјере Христове, тада по заповијести царевој ова два брата буду пронађени и послати међу Хазаре. Убиједивши Кагана у вјеру Христову, они га крстише са великим бројем његових доглавника и још већим бројем народа. Послије извјесног времена они се врате у Цариград, гдје саставе азбуку словенску од тридесет осам слова, и почну преводити црквене књиге с грчког на словенски. На позив кнеза Растислава оду у Моравску, гдје вјеру благочестиву распростријеше и утврдише, а књиге умножише и дадоше их свештеницима, да уче омладину. На позив папе оду у Рим, гдје се Кирил разбоље и умре 14. фебруара 869. године. Тада се Методије врати у Моравску и потруди се до смрти на утврђењу вјере Христове међу Словенима. По његовој смрти – а он се упокоји у Господу 6. априла 885. године – ученици његови, петочисленици, са светим Климентом као епископом на челу, пређоше Дунав и спустише се на југ, у Македонију, гдје, из Охрида, продужише међу Словенима посао, започети Кирилом и Методијем на сјеверу.
Тропар: (глас 4):
Јако апостолом јединоправнији и словенских стран учитељије, Кириле и Методије богомудрији, владику всјех молите, всја јазики словенскаја утвердити в православији и јединомислији, уморити мир и спасти души нашја.
Свети Никодим, архиепископ пећки.
Овај велики јерарх бјеше Србин по рођењу. Подвизавао се у Светој Гори и био игуман Хиландара. По смрти Саве III буде изабран за архиепископа „всеја сербскија и поморскија земљи“ 1317. године. Он је крунисао краља Милутина 1321. године. Превео је Јерусалимски Типик на српски. У предговору ове књиге он каже: „Свемогући Бог, који зна немоћ нашу, даће моћ духовну, но ако ми прво труд покажемо“. Искрено је волио подвижнички живот и трудио се да га утврди у српској земљи. Неуморно се трудио на искоријењивању богумилске јереси и утврђивању вјере православне. Упокојио се у Господу 1325. године. Чудотворне мошти почивају му у манастиру у Пећи, гдје почивају и мошти многих других светих архиепископа и патријараха српских.
Тропар: (глас 4):
Истина ствари објави те стаду твоме као правило вјере, образац кротости и учитеља уздржања. Због тога си смирењем стекао високе почасти, а сиромаштвом богатства: Оче Никодиме, моли Христа Бога да спасе душе наше.
Свети Николај Велимировић, Охридски пролог, 24 / 11. мај.
