ЛАЗАР РАДАН: ИНСИСТИРАТИ НА САМОСВИЈЕСТИ

Велику пажњу јавности, нарочито на друштвеним мрежама, у посљедње вријеме привукла је књига Устанак у Источној Херцеговини 1875–1878. историчара Лазара Радана. Овај млади Требињац рођен је 1998. године, а у родном граду завршио је основно и средње образовање. На основним и мастерским студијама историје у Новом Саду, које је окончао с највишим оцјенама, био је најбољи студент у својој генерацији и међу најбољим дипломцима тамошњег универзитета. Овај стипендиста Фонда „Др Милан Јелић“ и Фонда за младе таленте Републике Србије тренутно похађа докторске академске студије историје и трага за сталним запослењем.

Поводом свог историографског првијенца, књиге о Херцеговачком устанку, Лазар Радан је говорио за портал „Буђење“.

Како сте дошли на идеју да се бавите овом темом?

Тему сам добио на мастерским студијама. Одувијек су ми устанички процеси половином 19. вијека у Херцеговини били интересантни, па је тако тема одмах и прихваћена. Могу да кажем да је мастер рад написан у једном даху, а онда касније и проширен.

Чиме сте се све од грађе користили приликом писања ове књиге?

Кориштено је око 180 библиографских јединица. Ту је и неколико прворазредних часописа и листова, као и архивска грађа. Што се управо архивске грађе тиче, кориштена су два фонда, фонд војводе Мића Љубибратића, као и фонд Пера Чингрије. Наравно, овај устанак је веома комплексна тема и о њему би се дало још штошта истражити, поготово везано за дипломатију. То нека буде један од задатака за будућност.

Да ли сте наишли на нека нова открића, до сада непозната науци?

На мене су, рецимо, утисак оставили огромни прилози словенске емиграције, који су се сливали у Дубровачки одбор за помоћ. Имате ситуацију да једна група родољуба из Сан Франциска редовно шаље помоћ. То сам успио пронаћи у Државном архиву у Дубровнику. Са друге стране, Артур Еванс је писао о избјеглицама из устанка и детаљно их описао, али није знао одакле су. Управо по тим описима, може се препознати врста ношње тога доба и у потпуности одредити и географски простор одакле су људи дошли. То су неке од мени најинтересантнијих ствари, које нисам знао до писања рада.

Књига Устанак у Источној Херцеговини 1875-1878 (Фотографију уступио Петар Милошевић.)

На друштвеним мрежама се доста прича о Вашој новој књизи. Да ли постоји интересовање читалачке публике за књигу и како је можемо набавити?

Постоји велико интересовање. Рекло би се да је тема погођена, јер нема дана да неко не пита за књигу. За сада, чекајући промоцију, књига је доступна онлајн преко поруџбине, као и код уличног продавца на требињској пијаци. У скорије вријеме ће бити доступна и у неколике требињске књижаре.

Да ли је одржана промоција књиге? Да ли планирате представљања књиге и у којим мјестима?

Још увијек није била. Вјерујем да ће бити одржана кроз неколико мјесеци, док се књига купи, прочита, прегледа, како бисмо на промоцији имали један квалитетан разговор. Првобитна локација би свакако била Музеј Херцеговине, наравно. Осим тога, за сада имам неколико позива, од којих је свакако најзначајнији Нови Сад, гдје живи доста наших Херцеговаца.

Иако су Ваши научни погледи усмјерени ка прошлости, морамо Вас питати какви су Вам планови за будућност? Да ли можда спремате неку нову књигу?

Тренутно су ми планови везани искључиво за моје докторске студије, којима се треба озбиљно посветити. За сада ми је то у главном фокусу. Размишљања свакако има, али у овом тренутку немам конкретан циљ о питању неких нових књига. Наравно, мој основни план поред школовања јесте да о свом свом родном крају пишем неисцрпно, па се надам да ће то бити могуће и у будућности.

Историчар Лазар Радан (Фотографију уступио Петар Милошевић.)

Живимо у временима кад су хуманистичке науке запостављене и скрајнуте. Каква је перспектива младих историчара у Републици Српској? Какве су могућности запослења и истраживања?

Перспектива младих историчара данас је уопште упитна. Готово сви се суочавају са проблемима послије факултета, без обзира на успјех и просјек. Чињеница да професора ипак фали не мијења ништа, јер стални уговор у школи у буквалном смислу је мисаона именица. Са друге стране, нажалост, уопштена слика при запошљавању је тешка или чак и катастрофална по омладину.

Што се истраживања тиче, она су углавном у приватном аранжману. Дешава се да запосленици имају бенефите својих установа или неки од студената стипендије, али углавном се сва истраживања плаћају, плус све остало што прати иста. С тим у вези, недовољно се подржавају млади у томе.

Познато је да је историја учитељица живота. Какве поуке данашње генерације могу извући из искуства Херцеговачког устанка?

Што се тиче порука за млађе генерације, може се рећи да се неке ствари у основи нису промијениле. Народ је свакако у незавидном положају и једнако као до почетка устанка није свјестан своје моћи. Са друге стране, дипломатија као да је задржала дискурс од прије 150 година. Велике силе се у потпуности питају око свих битних сегмената, док се мали народи углавном баве својим сиромаштвом, чекајући на амине и одлуке других. Ту се може рећи да један млад човјек може да види скоро па пресликане ситуације из тог периода, и са тим у вези треба искључиво инсистирати на самосвијести. То му је једини гарант, у своје знање, у опстанак како на овом подручју, тако и у овим временима.

Душан Пејић