Храм Рођења Пресвете Богородице у Обудовцу: симбол православља у Посавини

Када Коридором Живота кренете од Брчког према Бањалуци немогуће је да у једном тренутку не останете задивљени призором који се пред вама укаже. Негдје на сто деведесетом километру удаљености од главног града помислите да сте на крају пута а на том крају стоји Она. Највећа сеоска православна црква на Балканском полуострву, најстарија сеоска православна црква у Босни и Херцеговини. Симбол и част Посавине и Српског рода. Црква Рођења Пресвете Богородице у Обудовцу. Имате осјећај као да стоји на крају пута, као да је она једини пут. Православном народу Посавине и јесте!

Нема човјека у Посавини који за њу не зна и који вам на питање о њој неће са поносом рећи како је и његова судбина на неки начин за ту цркву везана. Поготово ако о њој упитате Обудовљанина. Тај је сељак посавски спреман сав свој посао оставити не би ли вам говорио о својој богомољи.

А има и шта…

Цркву Рођења Пресвете Богородице је градило становништво Обудовца и осамнаест околних села а прилози су сакупљани из цијеле Босне и Херцеговине, Војводине, па чак и Русије. Грађена је осамнаест година, са прекидима, од 1864. године до 1882.године. Освјештана је 14.октобра 1882. године а чин је обавио тадашњи митрополит Дионизије Први.

Направљена је од камена који је за потребе градње довожен из рудника код Босанске Бијеле и рудника Опежа код Модриче. Главни неимар био је мајстор Таса из Охрида са својих 50 мајстора.  У основи је то тробродна базилика саграђена у комбинацији српско-византијског барокног стила. Дуга је 37 метара, широка 22 метра, а висока до крова 12 метара, на шта се наставља торањ са крстом од 46 метара висине.

У цркви се налази иконостас висине 19.5 метара који  се састоји од 24 иконе на којима су сви свеци насликани у природној величини. Овај иконостас радио је чувни умјетник Роман Петровић из Сарајева. У великом олтару смјештена су три звона која теже више од двије тоне.

Такође, у цркви се чува и 26 икона непознатог аутора, које су се налазиле у цркви шеперачи  прије него што је она за вријеме Протине буне 1858. године спаљена. Обредни предмети у овој цркви стари су вијековима. Неке од њих поклонили су ктитори, угледни људи овог краја. Оригинално руско Јеванђеље чува се такође у овом храму а поклонио га је 1866. године трговац Станко Којић из Бијељине. На Божићној литургији сваке године оно је изложено за цјеливање вијерницима. Још је много вриједних и старих експоната у овој цркви, као што су два свијећњака и лустери који су направљени у Аустро- Угарској.

Цркву Рођења Пресвете Богородице краси и слика коју је чувени сликар и пјесник Ђура Јакшић поклонио обудовачком храму, оставши задивљен његовом љепотом током једног свог путовања.

У дну црквеног дворишта се налази православно гробље а поред њега стара црква брвнара.

Током своје дуге историје, црква је проживјела и преживјела све патње и страдања која је преживио и вијерни народ сакупљен око ње. Преживјела је турско спаљивање као и оштећења током Одбрамбено-отаџбинског рата али упркос свему остала је бедем и штит православног народа и православне вјере у Посавини. Довољан је податак да се и данас, када сва околна села имају гробља и цркве, већина становништва тих села сахрањује у гробље које се налази у склопу црквеног дворишта обудовачке цркве.

У разговору са предсједником мјесне заједнице Обудовац, Драганом Митровићем који је био домаћин и водич екипи Буђења у обиласку ове велелепне богомоље сазнали смо да је од 2005.године ова црква на списку споменика од националног значаја и да је под заштитом државе као вјерски споменик од изузетног значаја.

Митровић наводи да је црква одржала и сачувала морал и духовност не само Обудовљана него и свих становника Посавине ако узмемо у обзир да је велики дио православног становништва Посавине крштен или вјенчан у овом храму. Истакао је и да Обудовљани воде рачуна о свом храму да долазе на литургије и да величанствено прослављају јубилеје свог храма. Тако су у септембру прошле године Обудовљани прославили 140 година постојања цркве Рођења Пресвете Богородице. Заједно са комшијама и пријатељима из цијеле Посавине, са свештенством Храма прославили су 21.9.2022. године сто четрдесету годишњицу а литургију је служио владика Зворничко-тузлански Фотије.

Кроз Обудовац, мирно равничарско село у срцу Посавине, тутњало је вријеме, буне, устанци, глад, смрт, Свјетски ратови и разнолика зла али вијерни народ је гинуо за слободу, за правду, за вјеру и за своју цркву и сачувао је своје огњиште и своју богомољу. Онима који се из тих борби нису вратили, преживјели мјештани и потомци саградили су величанствени споменик поред величанствене цркве. У црквеној порти налази се велики бијели крст а на четири његове стране исписана су имена страдалих почев од Протине буне преко Великог,  Другог свјетског рата па до Отаџбинског.

И заиста, када кренусмо назад, погледавши иза себе, видјесмо како иза нас остаје стамена Кућа Божија, која нас благосиља и остаје на истом мјесту већ више од 140 година да заједно са нама, православнима, одолијева злу и олујама.

Фотографија: Фото Мишкић ( Лука Мишкић)