ВЕЛИКИ ПЕТАК – РАСПЕЋЕ ХРИСТОВО

Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Велики петак.

ВЕЛИКИ ПЕТАК (грч: Μεγάλη Παρασκευή), петак Страсне (Страдалне) седмице, дан крсног страдања Господњег. На тај дан, Црква се сјећа догађаја који су непосредно претходили Распећу; почевши од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспјелог покушаја да Га оптуже, па до гласног викања јудејског народа: „Распни Га!“; ношења крста кроз град, на путу према Голготи; разапињања и праштања џелатима ријечима: „Оче, опрости им, јер не знају шта раде“; умирања, скидања са крста, помазивања миром, повијања Тијела платном и полагања у гроб; постављања страже да чува гроб да неко не украде Тијело Господње.

Начин прослављања

Тог дана Литургија се не служи, изузев ако би Благовијести пале на тај дан, а не служи се зато што се на Литургији приноси Богу бескрвна жртва, а на тај дан је Исус Христос принио сам себе на жртву.

У богослужењима Великог петка спомиње се хватање Господа Исуса Христа, суд јеврејских старјешина и римског проконзула Понтија Пилата над Њим, крсна страдања, смрт и скидање са крста. Сама богослужења тог дана састоје се из: јутрења – на коме се чита Дванаест страсних (страдалних) Јеванђеља (ово јутрење се обично служи увече на Велики четвртак), царских часова и вечерња, тј. опијело Христово, са изношењем плаштанице. Послије вечерње, поје се мало повечерје са каноном ο распећу Господњем, тзв. Плач Пресвете Богородице, чији је аутор Симеон Логотет из X века. Овога дана предвиђен је најстрожи пост.

Православни тог дана строго посте, проводећи га само на сувом хљебу и води, а многи тог дана и једнониче, тј. цио дан ништа не једу ни пију, а тек увече, када изађу звијезде, узму мало хљеба и воде. У знак туге и жалости, на Велики петак не смију звонити црквена звона, почев од бденија на Велики четвртак, већ се вријеме богослужења и огласи мртваца обзнањују клепеталима.

Народни обичаји

Свуда гдје Срби живе, народ од раног јутра одлази у цркву на молитве, а увече на службе на којима се износи плаштаница и врши опијело Исусу Христу. Тада се народ поклања Христовом гробу и цјелива плаштаницу. Врше се и литије око храма. Строги је пост, а оно што је нарочито забрањено је пијење вина, јер оно представља Крв Господњу. Жене кувају варице и младе коприве. Варица се носи чобанима, а коприву једе и старо и младо. Избјегава се било какав други посао. У јужној Србији дјецу не пуштају напоље, ван дворишта.

ТРОПАР (ГЛАС 2):

Благообразниј Јосиф с древа сњем пречистоје тјело твоје, плашчаницеју чистоју обвив, и воњами во гробје новје покрив положи.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 14 / 1. април.