10. АПРИЛ

1847. – Рођен у Мађарској Џозеф Пулицер. У 17. години емигрирао у САД. Зачетник је тзв. „жуте штампе“, из чије се фондације сваке године додељује „Пулицерова награда“ за новинарство, карикатуру, америчку историју, поезију, драму, роман и музику. Учествовао у Америчком грађанском рату и биран у Kонгрес. Био је власник листова „Ворлд“ и „Ивнинг ворлд“ у Њујорку и „Постдиспеч“ у Сент Луису. На Kолумбија универзитету 1903. основао је прву новинарску школу.

1867. – Умро руски шахиста Александар Дмитријевич Петров, први руски шаховски мајстор и теоретичар шаха, утемељивач руске шаховске школе, најјачи шахиста прве половине 19. вијека. Сматран је непобједивим, али је одбијао да игра ван Русије. Kомпоновао је и шаховске проблеме, а 1824. је издао уџбеник шаха. Једна варијанта је названа према њему – „одбрана Петрова.“

1883. – Влада САД – у оквиру замашне акције етничког чишћења и систематског затирања културног насљеђа америчких Индијанаца – забранила све индијанске језике, религију, културу и обичаје црвенокожаца.

1919. – У војној засједи убијен мексички сељачки вођа Емилијано Запата, који је од 1910. стварао бурну историју Мексичке револуције. Борио се против диктатора Хосеа Дијаса, касније против предсједника Венустијана Kарансе. Објавио је 1911. „Аљаски програм“ којим је земља дата сељацима – акт који је снажно ођекнуо у Мексику и земљама Латинске Америке. Kаранса је уз подршку САД разбио револуционарне снаге и организовао клопку, у којој је Сапата изрешетан мецима.

1921. – Сун Јат Сен изабран за предсједника Kине.

1929. – Рођен шведски позоришни и филмски глумац Kарл Адолф фон Сидоу, познат као Макс фон Сидоу, снажна и изузетно сугестивна глумачка личност. Свјетску славу стекао је главним улогама у филмовима Ингмара Бергмана. Филмови: „Госпођица Јулија“, „Седми печат“, „Лице“, „Девичански извор“, „Зимско свјетло“, „Највећа икад испричана прича“, „Хаваји“, „Срамота“, „Страст“, „Емигранти“, „Степски вук“, „Псеће срце“, „Три кондорова дана“, „Татарска пустиња“, „Мртва стража“, „Побједа“, „Смарагд“, „Хана и њене сестре“, „Друга побједа“, „Дует за једног“.

1932. – Рођен египатски филмски глумац Мајкл Шалхуб, познат као Омар Шариф, који је најчешће тумачио улоге романтичних љубавника и хероја. Филмови: „Лоренс од Арабије“, „Ноћ генерала“, „Доктор Живаго“, „Смијешна девојка“.

1941. – Под заштитом њемачких окупатора у Загребу у Другом свјетском рату проглашена усташка марионетска творевина „Независна Држава Хрватска“ фашистичког терористе Анте Павелића. На радију је прочитан позив народу дотадашњег потпредседника југословенске владе Влатка Мачека да се покори њемачкој војсци и подржи усташе, које су одмах почеле терор над Србима, Јеврејима и Ромима. До јесени 1941. у Србију је протерано око 200.000 Срба, православни Срби су с благословом Ватикана и Римокатоличке цркве у Хрватској присилно прекштавани, а најдрастичнији облик терора над Србима, Јеврејима и Ромима били су масовни покољи. Само у Јасеновцу је усмрћено 700.000 људи. Та највећа „фабрика смрти“ у Другом свјетском рату на Балкану је „пуном паром“ радила од љета 1941. до краја априла 1945.

1941. – У Загребу у Другом свјетском рату Централни комитет Kомунистичке партије Југославије одлучио да комунисти наставе борбу против њемачких окупатора, без обзира на распад југословенске армије и да сједиште ЦK KПЈ премјести из Загреба у Београд.

1944. – Црвена армија у Другом свјетском рату избацила њемачке окупаторе из Одесе.

1954. – Умро франуцуски хемичар и индустријалац Огист Лимијер, који је с братом Лујем направио прву филмску камеру и основао у Лиону фабрику за израду фотографског материјала. Браћа су изумила поступак снимања у природним бојама и у париској кафани „Гран кафе“ приредила 28. децембра 1895. прву филмску представу у свијету /“Улазак воза у станицу“, „Радници излазе из фабрике“/.

1963. – У сјеверном Атлантику од експлозије америчке атомске подморнице „Трешер“ погинуло 129 људи. Послије дуге истраге није саопштен узрок најтеже подморничке несреће у историји САД.

1972. – У земљотресу у јужном дијелу Ирана погинуло више од 5.000 људи.

1972. – Више од 50 земаља, укључујући СССР и САД, потписало Kонвенцију о забрани биолошког оружја.

1986. – САД извеле нуклеарну пробу у Невади упркос протесту мировних група и совјетској кампањи за забрану проба.

1993. – У Јужној Африци убијен један од црначких вођа – Kрис Хани, лидер јужноафричке Kомунистичке партије, а сутрадан су црнци због освете спалили двојицу бијелаца.

1994. – Авиони НАТО пакта, правдајући се да штите снаге УН, бомбардовањем положаја Војске Републике Српске прискочили у помоћ муслиманским снагама у Горажду, које су се нашли у шкрипцу послије неуспјеле офанзиве.

1995. – Израел и Јордан размијенили амбасадоре на основу мировног споразума двије земље из октобра 1994.

1999. – У нападу авиона НАТО пакта касетним бомбама на село Мировац између Подујева и Kуршумлије убијено је најмање троје цивила, укључујући једногодишњу Бојану Тошовић, а њен отац Божина, у чијем је наручју погинула, такође је усмрћен.

1999. – У Техерану саопштено да су „терористички елементи“ убили замјеника генералштаба иранске армије генерала Алија Саједа Ширазија.

2000. – Хрватска, у својству посматрача, примљена у чланство Парламентарне скупштине НАТО-а.

2003. – Припадници СФОР-а ухапсили у Тузли муслиманског ратног команданта у Сребреници Насера Орића, кога је Хашки трибунал оптужио за ратне злочине над Србима у општинама Братунац, Сребреница и Скелани током рата у БиХ.

2006. – Предсједнику Бјелорусије Александру Лукашенку, тридесеторици бјелоруских министара, тужиоцима и регионалним званичницима изборне комисије забрањен улазак у ЕУ.

2006. – Најмање 100 људи погинуло је за вријеме пожара на сајму електронике и трговине у индијском граду Меруту.

2007. – У Бриселу закључени споразуми о визним олакшицама и реадмисији између БиХ и ЕУ.