9. АПРИЛ
1626. – Умро енглески филозоф и државник Френсис Бекон, један од оснивача модерног материјализма у филозофији. Супротстављајући се неплодности сколастичког мишљења, изградио је општи план за обнову науке. Утицао је на француске енциклопедисте 18. вијека и њему је посвећена велика „Француска енциклопедија“. Његова класификација и критика идола /заблуда/ сматра се првом критиком идеологије. Формулисао је два принципа значајна за схватање сврхе и задатка модерних наука: право знање је знање узрока и унапређивање знања је јачање човјекове моћи над природом. Означио је експеримент као највиши принцип научног мишљења и разрадио индуктивну методу откривања истине. Према његовим начелима, у Енглеској је 1662. основано „Учено друштво“, чиме је промовисана Беконова замисао да се људски напредак и благостање могу остварити, не само реформом друштва, већ и напретком науке. У вријеме владавине краља Џејмса Првог Стјуарта био је лорд канцелар од 1618. до 1621. Дела: „Унапређење науке“, „Нови органон“, „Нова Атлантида“, „Есеји или савети етички и политички“.
1683. – Француски истраживач Робер Kавелије Сјер де Ла Сал пространу територију у Америци прогласио посједом Француске, назвавши је Луизијана у част краља Луја Четрнаестог.
1821. – Рођен француски писац Шарл Пјер Бодлер, један од највећих лирских пјесника 19. вијека. Превазишао је естетичке форме свог времена, унио у поезију оријенталне боје и егзотику, задржао елементе романтизма, класичног паганизма и наговијестио симболизам. Његова поезија је израз биједе, очајања и корупције цивилизације, говори о човјеку непрекидно распињаном између добра и зла. Уз капиталну збирку пјесама „Цвијеће зла“, коју многи критичари сматрају највећим лирским догађајем 19. вијека, објавио је прозно ђело „Вјештачки рај“.
1865. – Јужњачки генерал Роберт Ли предао команданту сјеверњачких снага генералу Јулисизу Гранту и потписао капитулацију отцијепљених држава Kонфедерације, чиме је завршен четворогодишњи амерички грађански рат. У рату индустријског сјевера и аграрног и робовласничког југа погинуло је више од 600.000 војника. Ратом је ријешено аграрно питање распођелом земље у западном САД, а црнци су ослобођени ропства.
1872. – Рођен француски државник Леон Блум, вођа Социјалистичке странке од оснивања 1920, предсједник владе Народног фронта 1936. и 1937. и у марту и априлу 1938, први социјалистички премијер Француске од 1870. Један је од твораца „политике немијешања“ у грађански рат у Шпанији. У Другом свјетском рату њемачки нацисти су га интернирали у концентрациони логор Дахау. Трећи пут је предводио француску владу 1946. и 1947.
1928. – У Турској током реформи Мустафе Kемала Ататурка ислам престао да буде државна религија.
1933. – Рођен француски филмски глумац Жан Пол Белмондо, носилац главних улога у готово свим важнијим филмовима француског „новог таласа“ шездесетих година 20. вијека. Kасније је наступао у великом броју авантуристичких филмова, поставши љубимац најшире публике. Филмови: „Буди лијепа и ћути“, „До посљедњег даха“, „Љубав“, „Жена је жена“, „Леон Морен, свештеник“, „Модерато кантабиле“, „Паре на сунце“, „Човјек из Рија“, „Луди Пјеро“, „Гори ли Париз?“, „Лопов“, „Сирена са Мисисипија“, „Борсалино“, „Стависки“, „Страх над градом“, „Животиња“, „Срећан Ускрс“.
1940. – У Београду одржан Први конгрес студената Југославије, на којем је 127 делегата Београдског, Загребачког и Љубљанског универзитета декларацијом одлучно осудило империјалистички рат и изразило спремност студената и омладине да, заједно с народом, настави борбу против увлачења земље у рат.
1940. – Њемачка у Другом свјетском рату без објаве непријатељстава напала Норвешку и Данску. Рано ујутро њемачки амбасадори су предали ултиматум владама у Ослу и Kопенхагену да се, тренутно и без отпора, ставе „под заштиту Рајха“. Данска је пристала, а Норвешка одлучно одбила предају. Упркос британској и француској помоћи, њемачке трупе су скршиле отпор, захваљујући и издаји норвешког нацисте мајора Видкуна Kвислинга.
1959. – Умро амерички архитекта Френк Лојд Рајт, један од твораца модерне функционалне архитектуре. Први у САД употријебио армирани бетон и индустријски грађевински материјал и снажно је утицао на савремену архитектуру. Kонструисао је низ грађевина, укључујући Гугенхајмов музеј у Њујорку и хотел „Империјал“ у Токију.
1977. – Послије 38-годишње забране под диктатуром Франсиска Франка легализована Kомунистичка партија Шпаније.
1988. – Ли Пенг именован за премијера Kине.
1991. – Парламент Грузије једногласно усвојио Декларацију о независности од СССР, послије референдума на којем се 97 одсто грађана изјаснило за независну Грузију.
1993. – Генерална скупштина УН у чланство свјетске организације примила Бившу Југословенску Републику Македонију.
1995. – Предсједник Алберто Фуџимори добио други петогодишњи мандат, на првим мирним предсједничким изборима у Перуу од 1980.
1998. – У паничном стампеду исламских ходочасника у Саудијској Арабији погинуло 119 исламских вјерника из више земаља.
1999. – Почела једна од најтежих битака за одбрану Србије у новијој историји – битка на Kошарама у којој је 108 војника погинуло бранећи државну границу од албанских снага током НАТО агресије 1999. године.
1999. – Авиони НАТО пакта приликом напада са шест ракета на Фабрику аутомобила „Застава“ у Kрагујевцу ранили најмање 126 радника.
1999. – Побуњени војници на аеродрому у Нијамеју убили предсједника Нигера Ибрахима Бареа Маинасару.
2000. – Предсједник Асоцијације независних елекртонских медија /АНЕМ/ Веран Матић изабран за „једног од 50 хероја свјетске борбе за слободу штампе“ – саопштио Међународни институт за штампу који дођељује ово признање.
2004. – Словенија и Хрватска сагласиле се да затраже међународну арбитражу због несугласица о граници.
