Благовијести

Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Благовијести.

Када се Пресветој Дјеви наврши једанаест година пребивања и служења при храму Јерусалимском, и четрнаест година од рођења — када, дакле, ступи у 15-ту годину живота, саопштише јој свештеници, да по закону она не може више остати при храму, него треба да се обручи и ступи у брак.

Но како велико изненађење за све свештенике би одговор Пресвете Дјеве, да је се она посветила Богу и да жели остати дјевојком до смрти не ступајући ни с ким у брак! Тада по промислу и внушењу Божјем првосвештеник Захарија, отац Претечев, договорно са осталим свештеницима, сабра дванаест безжених људи из племена Давидова, да би једноме од њих уручили Дјеву Марију на чување дјевојаштва њеног и старање о њој. И би уручена староме Јосифу из Назарета, који јој бјеше и сродник. У дому Јосифовом Пресвета Дјева продужи живјети исто као и у храму Соломоновом, проводећи вријеме у читању Светог Писма, у молитвама, богоразмишљању, посту и ручном раду. Готово никад из куће не излажаше, нити се интересоваше свјетским стварима и догађајима. Мало је с ким уопште говорила, и никад без нарочите потребе. Најчешће је у кући општила са двјема кћерима Јосифовим.

Но када се наврши вријеме проречено Данилом пророком, и када Бог благоволи испунити обећање своје изгнаном Адаму и пророцима, јави се велики архангел Гаврил у одаји Пресвете Дјеве, и то, како неки свештени писци пишу, у тренутку баш када је она држала отвореног пророка Исаију и размишљала о његовом великом пророчанству: Гле, дјевојка ће зачети и родиће сина! (Ис. 7, 14). Јави јој се Гаврил у свјетлости архангелској и рече јој: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом! и остало све редом како пише у Еванђељу божанственог Луке (Лк. 1, 26—38). Са овом архангелском благовијешћу и са силаском Духа Светога на Дјеву Пречисту, отпочиње спасење људи и обновљење твари. Историју Новог Завјета отворио је архангел Гаврил речју: Радуј се! да ознаменује тиме, да Нови Завјет има да значи радост за људе и за сву створену твар. Отуда и Благовијест се сматра колико великим толико и радосним празником.

Тропар (глас 4):

     Данас је почетак нашег спасења и објава вјечне Тајне: Син Божији постаје Син Дјеве, а Гаврило јавља радосну благодатну вијест. Због тога, заједно с њим, кличемо Богородици: Радуј се, благодатна, Господ је с тобом!

Свети Николај Велимировић, Пролог, 7. април / 25. март.