ПРЕНОС МОШТИЈУ СВЕТОГ НИКИФОРА ПАТРИЈАРХА ЦАРИГРАДСКОГ

Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Пренос моштију Светог Никифора, патријарха цариградског.

Управљаше, мудро и ревносно, црквом светом као највећи архипастир цариградски. Када Лав Јерменин уста против икона, он се успротиви цару, и најприје цара савјетоваше а потом изобличаваше. Зато га нечестиви цар прогна на острво Проконис.

На том острву бјеше манастир, који сам Никифор бјеше саградио у част светог Теодора. И ту проведе овај исповједник вјере православне тринаест година, а потом представи се и оде ка Господу 827. године. Пошто изгибоше сви цареви иконоборци, и на царски пријесто сједе Михаил с мајком Теодором, а на патријаршијски би повраћен патријарх Методије, тада (846. године) пренесоше се мошти светог Никифора са Прокониса у Цариград, и бјеху положене прво у цркву свете Софије, из које је за живота и изгнан био, а после у цркву Светих Апостола. Главно празновање овога великог јерарха бива 2. јуна, а 13. марта празнује се откриће и пренос његових нетљених моштију. Бјеше свети Никифор изгнан из Цариграда 13. марта, и опет 13. марта, послије деветнаест година, мошти му пренијете у престоницу.

Тропар (глас 4):

     Истина ствари објави те стаду твоме као правило вере, образац кротости и учитеља уздржања. Због тога си смирењем стекао високе почасти, а сиромаштвом богатства: Оче Никифоре, моли Христа Бога да спасе душе наше.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 26 / 13. март.