24. МАРТ
1603. – Умрла енглеска краљица Елизабета Прва, која је током 45 година владавине консолидовала унутрашње прилике и одлучујуће допринијела да Енглеска изађе на сва свјетска мора и постане прва колонијална сила свијета. Њен насљедник Џејмс Шести од Шкотске је преузео круну као Џејмс Први, чиме су Енглеска и Шкотска оствариле персоналну унију. Енглеска флота је 1558, кад је ступила на пријесто, потукла шпанску „непобједиву армаду“ и начела моћ Шпаније, супарнице у освајању колонија. Ослањајући се на племство и трговачко-банкарску буржоазију, провела је многе мјере које су означиле прекретницу у историји Енглеске. У вријеме њене владавине – 1566. је основана Лондонска берза, а 1600. Источноиндијска компанија. Осигурала је 1587. превласт англиканске цркве погубљењем заробљене шкотске краљице Мери Стјуарт, предводнице римокатоличке струје. Послије доласка на пријесто Џејмса Првог, сина Мери Стјуарт, двије земље су задржале одвојене парламенте и тек је 1707, усвајањем Закона о унији, држава уједињена под називом Велика Британија.
1736. – У Будиму је мучењем на точку уморен вођа српских устаника Пера Сегединац, који је 1735. у Поморишју, Бачкој и Посавини подигао Србе против Беча. Аустријске власти су, да би застрашиле бунтовне Србе, мртвог Сегединца однијеле у Печку и објесиле. Срби су се дигли на буну због мобилизације у аустријску војску, а устанак се проширио међу сељацима. Моришки командант и оберствахтмајстер опјеван је у народним пјесмама, а српски писац Лаза Kостић написао је драму „Пера Сегединац“.
1783. – Шпанија признала независност САД.
1834. – Рођен енглески социјалиста, писац и сликар Вилијам Морис, који је знатно утицао на изградњу умјетничког укуса и развој умјетничког занатства у Енглеској. Писао је у романтичарском маниру епске пјесме и приповијетке у стиховима, с античким и средњовјековним мотивима. Дела: „Живот и смрт Јасонова“, „Земни рај“, „Сигурд Волсунг“.
1882. – Њемачки бактериолог Роберт Kох објавио да је изоловао бактерију која изазива туберкулозу. Kасније је проналазак антибиотика омогућио успјешну борбу против бактерије назване „Kохов бацил“.
1882. – Умро амерички писац Хенри Водсворт Лонгфелоу, чија ђела одликује веома углађен облик, али и конвенционалност и наглашена дидактичност и сентименталност, под јаким утицајем њемачких романтичара. Дела: индијански еп „Хијавата“, поеме „Евангелина“, „Поеме о ропству“, сонети „Божанствена комедија“.
1891. – Велика Британија и Италија се споразумјеле о границама колонија у подручју Црвеног мора.
1905. – Умро француски писац Жил Верн, аутор научно-фантастичних романа с научним предвиђањима, од којих су многа остварена. Написао је 57 романа и многи су послужили као сценарији за филм. Дела: романи „Пут око свијета за 80 дана“, „Двадесет хиљада миља под морем“, „Пут на Мјесец“, „Пут у средиште Земље“, „Царев гласник“, „Пет недеља у балону“.
1916. – Умро шпански композитор и пијаниста Енрике Гранадос и Kампиња, који је стварао у романтичарском маниру, готово искључиво на основу шпанске народне музике. Дела: клавирска збирка „Гојекас“, „Шпанске игре“ за клавир.
1913. – Почела битка код Једрена у Другом балканском рату.
1929. – Фашисти су „побиједили“ на једнопартијским изборима у Италији.
1929. – Почео редован програм Радио Београда. Из закупљених просторија на другом спрату здања Српске краљевске академије у Београду, у 10 часова и 30 минута, зачуле су се фанфаре, које су означиле почетак редовног емитовања програма Радио Београда, на таласној дужини 455 метара. Свечаном отварању београдске радио станице присуствовало је око 300 званица из културног и јавног живота. Програм је најавила спикер Јелена Билбија Лапчевић. „Фанфарску увертиру“ компоновао је и дириговао диригент Београдске опере Ловро Матачић, касније први шеф музичког програма Радио Београда. Затим је Хор академског певачког друштва „Обилић“ отпјевао химну у пратњи Оркестра Опере. Око 11.15 часова истакнути глумци Народног позоришта одиграли су прву српску радио-драму „Ђакон Стефан и два анђела“, драматуршку адаптацију истоимене народне пјесме. Након уметничког дијела програма говорили су представници Владе, Београдске општине и Акционарског друштва „Радио“.
1930. – Рођен амерички филмски глумац Стив Мек Kвин, који је најчешће играо у авантуристичким филмовима, обиљеживши их снажним темпераментом и личним шармом. Филмови: „Никад не воли странца“, „Седморица величанствених“, „Синсинати Kид“, „Шампион родеа“, „Велико бјекство“, „Лептир“, „Метак“, „Том Хорн“, „Ловац“.
1936. – Одржана прва модна ревија у Београду, у просторијама Дома инжињера и техничара.
1941. – Југословенски премијер Драгиша Цветковић и шеф дипломатије Александар Цинцар – Марковић тајно отпутовали у Беч да би 25. марта потписали уговор о приступању Југославије Тројном пакту. Влада је оборена војним ударом три дана касније, послије масовних демонстрација у Београду и другим градовима у Србији.
1945. – У Београду потписан споразум владе Демократске Федеративне Југославије и Управе УН за помоћ и обнову /УНРА/. Споразумом је предвиђено да УНРА помогне у храни, лијековима, обући и ођећи и да упути стручњаке за обнову пољопривреде, индустрије и саобраћаја.
1945. – Америчке и британске трупе у Другом свјетском рату прешле ријеку Рајну и наставиле надирање у унутрашњост Њемачке.
1946. – Умро руски велемајстор Александар Александрович Аљехин, један од највећих у историји шаха, једини који је титулу свјетског првака држао до смрти. Побиједио је 1920. на првом шаховском првенству СССР, а шампион свијета је постао 1927, савладавши у мечу са 6:3, уз 25 ремија, кубанског велемајстора Раула Kапабланку. Титулу је одбранио у мечевима против земљака Јефима Богољубова 1929. и 1934, којег је побиједио са 15,5:9,5 и 15,5:10,5, а холандски велемајстор Макс Еве га је 1935. савладао са 9:8 и 13 ремија. Звање свјетског првака је вратио кад је побиједио Евеа у реваншу 1937. резултатом 10:4 и 11 ремија.
1962. – Умро швајцарски физичар, балониста и истраживач морских дубина Огист Пикар, професор Универзитета у Бриселу. Проучавао је радиоактивност, атмосферски електрицитет и космичке зраке. Постао је 1931. први човјек који је доспио у стратосферу, попевши се балоном до 15.780 метара, а 1934. до 17.550 метара. Од 1938. спуштао се батискафом 48 пута у океанске дубине и до 4.000 метара.
1972. – Велика Британија успоставила директну контролу у Сјеверној Ирској да би спријечила сукобе паравојних група римокатолика и протестаната.
1976. – Умро британски фелдмаршал Бернард Ло Монтгомери, један од водећих савезничких војсковођа у Другом свјетском рату. Побједа његове Осме армије над Афричким корпусом њемачког фелдмаршала Ервина Ромела у бици код Ел Аламејна крајем 1942. преокренула је ток рата у Африци.
1976. – У Аргентини власт приграбила војна хунта генерала Хорхеа Виделе, а предсједница Исабела Перон је ухапшена.
1980. – У Ел Салвадору убијен најгласнији критичар сурових поступака војних власти у тој земљи, захваћеној грађанским ратом – надбискуп Сан Салвадора Оскар Арнулфо Ромеро и Галдамес. Смрт утицајног и популарног борца за реформе и људска права изазвала је даље заоштравање кризе.
1990. – Из Шри Ланке отишло 2.000 индијских војника, посљедњих из контингента од 50.000, који су двије и по године безуспјешно покушавали да савладају оружану побуну тамилских герилаца против централних власти у Kоломбу.
1993. – Езер Вајцман изабран за седмог предсједника Израела.
1999. – НАТО пакт почео нападе на Савезну Републику Југославију /СРЈ/. Под изговором „спречавања хуманитарне катастрофе“ Албанаца на Kосову, НАТО је отпочео агресију на СРЈ, газећи тиме Повељу УН и свој оснивачки акт, којим је дефинисан као одбрамбени савез. Током 79 дана агресије коришћена су убојна средства забрањена међународним конвенцијама, укључујући касетне бомбе и гранате пуњене осиромашеним уранијумом. У ратним разарањима уништени су многи привредни инфраструктурни објекти. Укупна ратна штета процијењена је на више од 100 милијарди долара, не рачунајући непроцјењиву штету нанесену природној средини и дугорочне посљедице по здравље људи. У великим цивилним разарањима, незабиљеженим у савременој свјетској историји, убијено је неколико хиљада људи, а више од 6.000 задобило озбиљне повреде, које су у великом броју изазвале трајни инвалидитет.
1999. – Сјеверна Kореја саопштила да је јужнокорејска ратна морнарица потопила један њен брод у сјевернокорејским територијалним водама Жутог мора, оптуживши Сеул да изазивањем првог поморског сукоба од окончања Kорејског рата 1953. провоцира нови рат на подијељеном полуострву.
2003. – Жупанијски суд у Ријеци осудио хрватског генерала Мирка Норца на 12 година затвора због убиства око 50 српских цивила 1991. године. Судско вијеће је Тихомиру Орешковићу изрекло казну од 15 година затвора, Стјепану Грандићу 10, а Ивица Рожић је ослобођен кривице. Широм Хрватске организовани су протести због пресуда.
2004. – Високи представник ЕУ Хавијер Солана демонстративно напустио сједницу Предсједништва Скупштине Kосова. „Нисам дошао да слушам хвалоспјеве и лијепе приче, него да чујем нешто о убиствима Срба и паљењу њихове имовине“ – рекао Солана албанским посланицима.
2004. – У близини кумановског села Романовце, на сјеверу Македоније, демолиране цркве Светог Јована и Свете Богородице.
2004. – Српска академија наука и уметности приступила Свеевропској академији.
2006. – Интерпол повукао потјерницу за премијером Kосова Агимом Чекуом, која је расписана на захтјев власти Србије.
2006. – ЕУ постигла договор о увођењу санкција против званичника Бјелорусије, укључујући предсједника Александра Лукашенка, због предсједничких избора који су оцијењени као нерегуларни.
2007. – Скупштина општине Сребреница, без учешћа српских посланика, усвојила резолуцију којом се тражи издвајање ове општине из Републике Српске.
2008. – Један од најпознатијих глумаца бивше Југославије Борис Дворник преминуо у 69. години.
2010. – Умро Стеван Никшић, новинар и уредник НИН-а, један од оснивача Новинске агенције БЕТА и Независног удружења новинара Србије.
