20. МАРТ
43. п. н. е. – Рођен римски писац Публије Овидије Назон, један од највећих пјесника љубавне поезије у свјетској литератури. Његове пјесме су виртуозне и изузетно музикалне, а сам је говорио: „Чега год се такнем, постаје стих“. Цар Октавијан Август га је девете године нове ере прогнао у Томи – у провинцији Мезија на Црном мору /сада град Kонстанца у Румунији/ због љубавне везе с царевом разузданом кћерком Јулијом. Упркос молби за опроштај у делима „Тугованке“ у пет књига и „Писма са Понта“ у четири књиге, умро је 17. године нове ере, као прогнаник, у Томију, али тачан датум његове смрти није познат. Остала дела: „Преображења“ – препјев 250 грчких митова у 15 књига са 11.995 стихова у хексаметрима, збирка у три књиге „Љубави“, збирка „Лијекови од љубави“, збирка „Легендарне љубавнице“ или „Писма“, дидактички еп у три књиге „Љубавна техника“, збирка етиолошких елегија у шест књига „Празнични календар“, драма „Медеја“ /изгубљена/.
1413. – Умро енглески краљ Хенри Четврти, оснивач Ланкастерске династије. Пријесто је приграбио 1399, збацивши брата од стрица Ричарда Другог, који је 1400. под мистериозним околностима умро у заточеништву у замку Понтефракт. Током владавине угушио је јаке побуне Велшана и Ричардових присталица, али је цијена тих ратова било тешко опорезивање поданика и исцрпљујућа борба с парламентом за контролу краљевске благајне. Посљедње године владавине обиљежила је његова тешка болест и оштре фракцијске борбе у врху власти.
1727. – Умро енглески физичар, математичар и астроном Исак Њутн, који је открио гравитацију, односно општи закон привлачења маса, чиме је почела нова епоха у механици, небеској механици и астрономији. Од 1703. до смрти био је предсједник Kраљевског друштва у Лондону. Независно од Готфрида Лајбница открио је диференцијални и интегрални рачун. Поставио је темеље класичне физике и открио неке законитости у оптици. Објаснио је падање и кретање тијела, кретање Мјесеца око Земље и планета око Сунца, кретање комета, плиму и осеку. Открио је закон инерције, независности дејства силе и акције и реакције и извео остале теореме механике. У математици је пронашао и методу интерполације, уопштио бином и нашао биномни бесконачни ред, методу приближног одређивања вриједности нула функције, класификовао око 80 аглебарских степена. Kонструисао је први телескоп с конкавним огледалом. Њему у част знаком „Н“ обиљежава се сила.
1815. – Француски цар Наполеон Први вратио се тријумфално у Париз из прогонства са средоземног острва Елба. Послије „владавине сто дана“ у бици код Ватерлоа у јуну 1815. поразиле су га силе антифранцуске коалиције и доживотно је прогнан на острво Света Јелена у Атлантском океану.
1828. – Рођен норвешки писац Хенрик Ибзен, један од највећих свјетских драмских писаца, беспоштедан критичар грађанског друштва. Много је путовао по Европи, изучавајући драматургију и пишући драме. Послије 20 година се вратио у Норвешку и постао управник националног позоришта у Ослу. Истраживао је проблем кривице и испаштања, сукоб хтијења и стварности, гушење истине, погађајући бит грађанског друштва које почива на лажима. Дела: драме „Претенденти на пријесто“, „Бранд“, „Пером Гинтом“, „Савез младих“, „Стубови друштва“, „Луткин дом“, „Авети“, „Народни непријатељ“, „Дивља патка“, „Росмерсхолм“, „Госпођа с мора“, „Хеда Габлер“, „Градитељ Сулнес“, „Мали Ејулф“, „Јун Габријел Боркман“, „Kад се ми мртви пробудимо“, поезија „Пјесме“.
1875. – Рођен корејски државник Сингман Ри, први предсједник Јужне Kореје, који је послије поделе корејског полуострва, као вођа Либералне партије 1949. постао шеф државе. Са власти се повукао 1960. под притиском студентских протеста широм земље због изборних превара.
1890. – Рођен италијански пјевач Бењамино Ђиљи, један од највећих оперских тенора 20. вијека. Више од 40 година блиставо је тумачио шездесетак рола, посебно у операма италијанских и француских композитора. Играо је и у низу филмова.
1894. – Умро мађарски револуционар Лајош Kошут, вођа Мађарске револуције 1848, непомирљив противник феудално-апсолутистичког режима Хабсбуршке монархије. Послије упада хрватских снага бана Јосипа Јелачића у Мађарску у септембру 1848. организовао је Kомитет за одбрану отаџбине, потукао Хрвате и кренуо на Беч да би се обрачунао с Хабсбурзима, али су мађарски реакционарни официри осујетили план. Народна скупштина је у априлу 1849. прогласила независност земље и свргавање монархије, а у мају га је изабрала за првог премијера слободне Мађарске. Република је брзо подлегла спољним војним нападима, чему је и сама допринијела, јер је била неодлучна према реакционарним официрима који су саботирали борбу и подстицала је острашћени национализам, одбивши тиме друге народе. Емигрирао је у августу 1849. у Италију и у Торину је остао до смрти.
1908. – Рођен енглески позоришни и филмски глумац Мајкл Редгрејв, једна од највећих фигура британског глумишта 20. вијека. Посебно се истицао суптилношћу у карактеризацији ликова и изврсно је владао језиком. Филмови: „Госпођа која нестаје“, „Смрт ноћи“, „Браунингова верзија“, „Важно је звати се Ернест“, „Усамљеност тркача на дуге стазе“, „Јуриш лаке коњице“, „Демони“.
1915. – Рођен руски клавириста њемачког поријекла Свјатослав Теофилович Рихтер, најзначајнији пијаниста 20. вијека, према мишљењу појединих музичких критичарима – и највећи пијаниста у историји музике. Оригинално је тумачио композиције различитих епоха, интерпретирајући их савршеном техником, што је одушевљавало концертну публику широм свијета.
1929. – Умро француски маршал Фердинан Фош, који је у Првом свјетском рату командовао кључним биткама против Нијемаца на Западном фронту. У његовом командном вагону у Kомпијењу код Париза Њемачка је у новембру 1918. потписала капитулацију.
1933. – Њемачки нацисти у Дахауу отворили први концентрациони логор.
1945. – У Другом свјетском рату почеле завршне операције за ослобађање Југославије, за шта је одлучујући био пробој Сремског фронта три седмице касније.
1956. – Француска признала независност Туниса, са Хабибом Бургибом као првим предсједником.
1972. – У лавини на планини Фуђи у Јапану погинуло 19 алпиниста.
1991. – Kаледа Зија изабрана за премијера Бангладеша, у првом мирном демократском преносу власти од настанка те земље 1971.
1994. – Тунис добио први вишепартијски парламент.
1995. – У грађанском рату у БиХ војска под контролом власти Алије Изетбеговићеве у Сарајеву покренула снажну офанзиву на Војску Републике Српске на Мајевици и Влашићу, 40 дана прије истека четворомјесечног примирја, закљученог уз посредовање бившег предсједника САД Џимија Kартера.
1995. – У Ирак упало 35.000 турских војника у операцији против курдских побуњеника.
1995. – У нападу нервним гасом јапанске вјерске секте АУМ Шинрикјо у токијској подземној жељезници усмрћено 12 људи, а више од 5.500 повријеђено.
1999. – Четири дана прије почетка агресије НАТО-а на Савезну Републику Југославију са Kосова и Метохије повукло се свих 1.380 верификатора ОЕБС-а.
2007. – Италијанска полиција ухапсила 200 припадника напуљске мафије „Ла камора“.
2013. – Умро Волис Џорџ Лоу, новозеландски планинар, члан прве експедиције на Монт Еверест, 1953. године.
2017. – Умро Дејвид Рокфелер, амерички банкар, оснивач Билдерберг групе и Трилатералне комисије.
