СВЕТА 42 МУЧЕНИКА АМОРЕЈСКА

Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Света 42 мученика аморејска.
Ово бјеху све војводе византијског цара Теофила. Па када цар Теофило изгуби битку против Сарацена око града Амореје, Сарацени узеше град, заробише многе хришћане, међу којима и ове војводе.
Остале хришћане или побише или продадоше у ропство, а војводе бацише у тамницу гдје тамноваху седам година. Више пута долажаху муслимански прваци, да их савјетују да приме вјеру Мухамедову, но војводе не хтјеше то ни чути. Када Сарацени говораху војводама, да је Мухамед прави пророк, а не Христос, упиташе их војводе: ако би се два човјека препирали о једну њиву, па један рекао: моја је њива, а други: није него моја, при том један од њих имао много сведока, да је његова њива, а други немао ниједног сведока осим себе самог, шта би ви рекли: чија је њива? Одговорише Сарацени: заиста, онога који има много сведока! – Право сте пресудили, одговорише им војводе. Тако је са Христом и Мухамедом. Христос има многе сведоке, старе пророке, које и ви признајете, који сви од Мојсеја па до Јована Претече свједоче о Њему, а Мухамед сам за себе свједочи да је пророк, и нема ниједног свједока. – Постидјеше се Сарацени, но тад опет покушаше да бране своју вјеру овако: да је наша вјера боља од хришћанске види се по томе, што Бог нама даде побједу над вама, и даде нам најбоље земље у свету, и царство много веће од хришћанског. На то војводе одговорише: ако би тако било, онда би и идолопоклонство египатско и вавилонско и јелинско и римско, као и огњепоклонство персијско, биле истините вјере, јер у једно вријеме сваки од ових народа побјеђивао је остале и владао њима. Очигледно је да ваша побједа и сила и богатство не доказују истинитост ваше вјере. А ми знамо, да Бог некад даје побједу хришћанима, а некад попушта муке и страдање, да их исправи и приведе покајању и очишћењу од гријехова. Послије седам година бјеху посјечени, 845. године. Тијела им бјеху бачена у Еуфрат ријеку, но испливаше на другу обалу гдје их хришћани сабраше и чесно сахранише.
Тропар (глас 4):
Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви вијенац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље побиједише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.
Свети Николај Велимировић, Пролог, 19 / 6. март.