СВЕТИ МУЧЕНИК КОНОН; ПРЕПОДОБНИ МАРКО

Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог мученика Конона Исавријског и преподобног Марка Подвижника.

Свети мученик Конон Исавријски поучен би у вјери Христовој и крштен у име Пресвете и Животворне Тројице од самога Архангела Михаила. И до саме смрти његове невидљиво га је пратио овај Архистратиг Божји. Би просветљен и ојачан благодаћу Духа Светога, те га срце није вукло ни за чим светским, него само за духовним и небеским. Кад га родитељи силом оженише, он прво вече узе свећу и метну под суд, па упита своју невесту: шта је боље, светлост или тама? Она одговори: светлост. Тада јој он поче говорити о вери Христовој, и о духовном животу као бољем и лепшем од телесног. Те тако успе, да и њу, а по том и своје родитеље приведе у веру Христову. И беху он и жена му као брат и сестра. Ускоро умру му и родитељи и жена, и он се повуче потпуно од светског живота и преда молитви, посту и богомислију. Учини велика чудеса, којима многе обрати у хришћанство. Између осталога, примора зле духове да му служе. При једном гоњењу би ухваћен и мучен, и сав избоден ножевима. Његовом крвљу мазаху се болесници и исцељиваху. Он поживе после тога још две године у своме граду и престави се Господу. Овај дивни светитељ поживе и пострада у II веку.

Преподобни Марко Подвижник

​Овај свети подвижник је својим постним животом надмашио све монахе. Поред тога, посветио се проучавању Божанског писма и постигао савршенство у врлини и учинио многа чуда. Преподобни Марко је тако савршено проучавао ријеч Божју да је знао напамет читаво Свето писмо, био је ученик светог Јована Златоустог и написао је многе поучне ријечи.

Чистота монаха била је толика да га манастирски свештеник, како је и сам свједочио заклетвом, никада својом руком није подучавао Божанским тајнама, већ је сваки пут кад је приступио Светом Причешћу примао свете дарове од анђела који је држао кашику. Преподобни је провео четрдесет година као монах и шездесет година је носио подвиг поста . Сто година након рођења отишао је Господу.

Вјерује се да је преподобни Марко примио монаштво у 40.години живота од свог учитеља светог Јована Златоуста и да се 60. година  подвизавао у монашком животу. Мјесто његових подвига била је Нитријска оустиња, у Доњем Египту, 70 миља јужно од Александрије и западно од Нила, у близини либијске пустиње. Преподобни је умро око средине V  вијека. ​Његове беседе о закону духовном, о покајању, о трезвењу итд. спадају у првокласну црквену књижевност, похваљиваше их и сам велики Фотије патријарх.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 18 / 5. март.