6. Март

Догађаји

1480 — У Толеду потписан споразум којим је Шпанија признала португалско освајање Марока, а Португал се одрекао претензија према Канарским острвима.

1629 — Цар Светог римског царства Фердинанд II Хабзбуршки, издао Едикт о реституцији којим је протестантским кнезовима наложено да врате католичкој цркви све поседе заплењене од 1552. Фердинанд III опозвао је тај едикт Вестфалским мировним уговором 1648.

1836 — Мексиканци, под командом генерала Антонија Лопеза де Санта Ане, су заузели тврђаву Аламо у Тексасу.

1882 — Кнез Милан Обреновић прогласио Србију краљевином, а себе краљем.

1912 — Италијанска војска је прва употребила ваздухоплове у борби, пошто су два цепелина бомбардовала турске војнике улогорене у Јанзуру.

1914 — У Новом Саду основан Фудбалски клуб Војводина.

1941 — Дворски савет Краљевине Југославије, у Другом светском рату донео одлуку да Југославија приступи Тројном пакту, под условом да јој Немачка и Италија гарантују неповредивост територије.

1992 — „Микеланђело“, један од најопаснијих рачунарских вируса, напао је хиљаде рачунара широм света.

1993 — Припадници анголског побуњеничког покрета УНИТА заузели су Хуамбо, други по величини град у Анголи, након двомесечних борби с владиним снагама.

1998 — У сукобима са српским снагама безбедности на Косову је убијен Адем Јашари, један од главних вођа илегалне Ослободилачке војске Косова.

1999 — На северу Камбоџе, уз границу с Тајландом, ухапшен Та Мок, последњи од вођа маоистичког герилског покрета Црвени Кмери, током чијег је режима у другој половини седамдесетих убијено или умрло од глади и болести око милион и по људи.

2001 — Током ходочашћа у Меку, у јурњави верника су погинула 34 муслиманска

Рођења

1619 — Сирано де Бержерак, француски књижевник и драматург. (прем. 1655)

1926 — Анджеј Вајда, пољски редитељ. (прем. 2016)

1926 — Бранко Плеша, српски глумац и редитељ. (прем. 2001)

1927 — Габријел Гарсија Маркес, колумбијски књижевник и новинар. (прем. 2014)

1932 — Душан Булајић, српски глумац. (прем. 1995)[

1937 — Валентина Терешкова, совјетска политичарка и инжењерка, прва жена космонаут.

1942 — Лео Мартин, српски певач.

1946 — Дејвид Гилмор, енглески музичар, најпознатији као гитариста и певач групе Pink Floyd.

1953 — Снежана Савић, српска глумица и певачица.

1954 — Харалд Шумахер, немачки фудбалски голман и фудбалски тренер.

1966 — Алан Дејвис, енглески глумац, комичар и писац.

1967 — Кони Бритон, америчка глумица. 1968 — Мојра Кели, америчка глумица.

1969 — Миленко Топић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.

1972 — Шакил О’Нил, амерички кошаркаш.

Смрти

1531 — Педро Аријас де Авила, шпански конкистадор. (рођ. 1440)

1900 — Готлиб Вилхелм Дајмлер, немачки инжењер (рођ. 1834)

1945 — Милена Павловић-Барили, српска сликарка (рођ. 1909)

1973 — Перл Бак (Перл Сајденстрикен), америчка књижевница, нобеловац. (рођ. 1892)

1994 — Мелина Меркури, грчка глумица. (рођ. 1920)