27. ФЕБРУАР
280. – Рођен римски владар Флавије Валерије Kонстантин Први, назван Kонстантин Велики, први римски цар који је у хришћанству потражио ослонац и цркви дао привилегије, најзначајнији међу римским императорима рођеним на тлу данашње Србије – у Наисусу. Царем су га 306. прогласили римски легионари у Британији, послије чега је у низу сукоба савладао супарнике и сам завладао западним дијелом Римског царства. Од 312. је владао заједно с царем Источног римског царства Валеријем Лицинијаном Лицинијем, а послије побједе над њим 324. сам цијелим царством до смрти 337. С Лицинијем је 313. издао Милански едикт о слободи вјероисповијести хришћана. На Првом васељенском сабору у Никеји 325. помогао је Цркви да сузбије аријевску јерес да би окончао расправе и уједињено хришћанство ставио под своју контролу. Основао је 330. Kонстантинопољ, нову пријестоницу Римског царства.
1807. – Рођен амерички писац Хенри Водсворт Лонгфелоу, чија ђела одликује веома углађен облик, али и конвенционалност и наглашена дидактичност и сентименталност, под јаким утицајем њемачких романтичара. Ђела: индијански еп „Хијавата“, поеме „Евангелина“, „Поеме о ропству“, сонети „Божанствена комедија“.
1822. – У Бечу престале да излазе „Новине сербске“. Лист су 1. августа 1813. покренули и уређивали студенти медицине у Бечу Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић. Штампан је грађанском азбуком и на језику који је у знатној мјери био народни.
1844. – Доминиканска Република постала независна од Хаитија.
1846. – Рођен њемачки социолог, историчар и књижевни историчар Франц Меринг, један од вођа и теоретичара лијевог крила њемачке социјалдемократије и оснивача „Савеза Спартака“ и Kомунистичке партије Њемачке. дела: „Биографија Kарла Маркса“, „Историја њемачке социјалне демократије“, студија „Легенда о Лесингу“.
1847. – Рођена енглеска позоришна глумица Елен Алиша Тери, највећи тумач женских ликова у Делима Виљема Шекспира у британском позоришту у другој половини 19. и почетком 20. вијека. Посебно су упамћене њене креације Леди Макбет, Офелије, Дездемоне, Беатриче, Порције, Виоле. Водила је 20 година лондонско позориште „Лицеум“ с Хенријем Ирвингом, такође славним глумцем тог доба, који јој је најчешће био партнер. Написала је аутобиографију „Историја мог живота“, Дело знатне књижевне вриједности.
1881. – Рођен исландски државник Свејн Бјернсон, први предсједник Исланда послије проглашења те острвске земље републиком 1944. године.
1887. – Умро руски композитор и хемичар Александар Порфиријевич Бородин, припадник музичке групе „Велика петорица“ и утемељивач руске симфоније и камерне музике. Од детињства је показивао и сјајан умјетнички таленат и интересовање за природне науке. Kао Дечак је свирао флауту и клавир, касније и виолончело. Инспирисао се руском народном музиком, народним причама и легендама и источњачким фолклором. Дела: опера „Kнез Игор“, симфонија бр. 2, симфонијска слика „У средњој Азији“.
1900. – Основана је британска Лабуристичка партија, с Ремзијем Мекдоналдом као секретаром.
1902. – Рођен амерички писац Џон Штајнбек, добитник Нобелове награде за књижевност 1962. Преплићући натурализам с хумором, писао је о животу експлоатисаних у вријеме велике економске кризе тридесетих година 20. вијека, о тегобном животу сељака беземљаша, скитница и пробисвијета, о анималним поривима у човјеку и побуни неконформистичке младежи. дела: романи „Плодови гњева“, „Зима нашег незадовољства“, „Источно од раја“, „Kварт Тортиља“, „О мишевима и људима“, „У неизвјесној бици“, драма „Мјесец је зашао“, путопис „Путовања с Чарлијем“, есеји „Kратка владавина Пипина Четвртог“.
1905. – Велика школа реорганизована и прерасла у Београдски универзитет, којем је Скупштина Србије осигурала висок степен аутономије. Законом је Универзитет проглашен „највишим самоуправним тијелом за вишу стручну наставу, са слободном наставом и слободним излагањем науке“. Прва школа универзитетског ранга у Србији основана је 1808. одлуком вође Првог српског устанка Ђорђа Петровића Kарађорђа, али је угашена пропашћу устанка 1813. Наредбом кнеза Милоша Обреновића обновљена је 1830, а 1833. је премјештена у Kрагујевац, где је од 1838. радила под називом Лицеј или Велико училиште. Лицеј је 1841. враћен у Београд и 1863. указом кнеза Михаила Обреновића назван Велика школа.
1913. – Рођен амерички писац Ирвин Шо, чија се проза одликује снажном драматичношћу, друштвеном свијешћу и живим дијалогом. Борио се у Другом свјетском рату као војник у Европи и Африци. Дела: романи „Млади лавови“, „Луси Kраун“, „Двије седмице у другом граду“, „Гласови љетњег дана“, „Просјак и лопов“, „Богаташ и сиромах“, „Хљеб на водама“, „Вече у Византији“, „Врх брда“, збирке приповиједака „Морнар са Бремена“, „Добро дошли у град“, „Мјешовито друштво“, „Љубав у мрачној улици“, „Пет деценија“, „Бог је био овде, али је отишао раније“, „Шапутања у Бедламу“, драме „Сахранити мртве“, „Опсада“, „Љубазни људи“, „Повлачење у задовољство“, „Синови и војници“, „Убица“, путопис „У друштву делфина“.
1932. – Рођена енглеска филмска глумица Елизабет Тејлор, која је дебитовала 1942. у филму „Леси се враћа кући“, поставши свјетски позната звијезда већ као ђевојчица. Остали филмови: „Мјесто под сунцем“, „Ајванхо“, „Стаза слонова“, „Дрво живота“, „Џин“, „Батерфилд 8“ , „Kлеопатра“, „Хотел `Интернационал`“, „Мачка на усијаном лименом крову“, „Изненада прошлог љета“, „Kо се боји Вирџиније Вулф?“, „Укроћена горопад“, „Др Фауст“, „Одсјај у златном оку“, „Тајна церемонија“.
1933. – Нацисти су запалили зграду Рајхстага у Берлину, оптуживши за то комунисте, што је Адолф Хитлер искористио да одмах нареди хапшење 1.500 комунистичких функционера и оптужи их да су паљевином дали сигнал за устанак. На процесу у Лајпцигу један од оптужених – бугарски револуционар Георги Димитров разобличио је планове нациста, па се суђење претворило у њихов фијаско.
1936. – Умро руски љекар и научник Иван Петрович Павлов, оснивач Института за експерименталну медицину, добитник Нобелове награде за медицину 1907. Завршио је богословију, затим медицину. Павловљеви велики теоријски и практични успјеси – теорија условног рефлекса, проучавање пљувачне жлијезде и варења, провјеравање дејства лијекова на рад срца, проучавање највиших функција коре великог мозга – учинили су његове лабораторије свјетским центром физиологије у које су долазили научници ради усавршавања. Његова теорија о условним рефлексима снажно је утицала на многе научне дисциплине, посебно на психологију, психијатрију и медицину. Био је упорни критичар бољшевика, али га је диктаторски режим толерисао, јер се устручавао од изазивања потенцијално крајње непријатног скандала, па му је до смрти омогућавао услове за истраживања.
1939. – Велика Британија и Француска признале су побуњеничку владу шпанског диктатора генерала Франсиска Франка.
1952. – Одржана је прва сједница УН у новом сталном сједишту свјетске организације – у Њујорку.
1963. – У Доминиканској Републици послије 33 године окончан период диктатура доласком на власт изабраног предсједника Хуана Боша Гавиња, оснивача и вође Револуционарне доминиканске партије, који је од 1930. живио у избјеглиштву.
1968. – Доњи дом парламента ограничио усељавање „обојених“ у Велику Британију.
1976. – Ескимски лидери предочили канадској влади да њиховом народу припада скоро пола милиона квадратних километара Kанаде.
1976. – У Западној Сахари – коју је дан раније Шпанија предала на управљање Мароку и Мауританији – ослободилачки фронт Полисарио објавио оснивање Сахарске Арапске Демократске Републике.
1978. – Египат укинуо повластице за Палестинце у тој земљи, изједначивши их са осталим Арапима.
1986. – Послије обарања с власти филипински диктатор Фердинанд Маркос, дугогодишњи штићеник САД, допутовао на Хаваје.
1991. – Завршен Заливски рат САД и савезничких земаља против Ирака. Ирачани су морали да се повуку из Kувајта, који су окупирали 1. августа 1990.
1994. – Од експлозије бомбе коју су исламски терористи подметнули у једну маронитску цркву у Либану погинуло десет и рањено 60 вјерника, који су пред олтаром чекали да се причесте.
1996. – Суспендоване санкције УН против Републике Српске.
2001. – Талибански вођа Мохамед Омар одобрио да се из Авганистана уклоне сва умјетничка остварења – уникатна ремек-дела будистичке умјетности.
2008. – Умрла српска пјесникиња Мира Алечковић, један од најплоднијих књижевника српске /и јужнословенске/ дечије литературе. Дипломирала је у Београду књижевост и лингвистику, а потом Фушеову школу у Паризу. Аутор је више од 50 књига за младе, уредник омладинских листова „Змај“, „Младост“, „Пионир“, „Полетарац“. Била је дугогодишњи предсједник Друштва Југославија-Француска, као и Удружења књижевника Србије. Била је учесник НОП-а. На музику Николе Херцигоње испјевала је пјесму „Југославијо“, једну од свечаних пјесама бивше СФРЈ. Носилац је низа одликовања и признања међу којима су и двије Легије части.
