СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ

Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Сретење Господње.

У четрдесети дан по Рождеству донесе Пресвета Дјева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтио никако да се огријеши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја.

У то вријеме држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на мјесто за жене, него на мјесто за дјевојке у храму. Том приликом појаве се у храму двије чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: „Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој…“ Још рече Симеон за Христа Младенца: „Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу и да буде знак против кога ће се говорити“ (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога.

А фарисеји, присутни у храму, који видјеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Дјеву Марију на мјесто за дјевојке, те доставише то цару Ироду. Увјерен да је то Нови Цар, о коме су му звјездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица бјеше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у вријеме цара Јустинијана.

Тропар, (глас 1):

Радујсја благодатнија Богородице Дјево, из тебе бо возсија солнце правди, Христос Бог наш, просвјешчајај сушчија во тмје: веселисја и ти старче праведниј, пријемиј во објатија свободитеља душ наших, дарујушчаго нам воскресеније.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 15. / 02. фебруар.