СУТРА СВЕЧАНО ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА ДРЖАВНОСТИ НА СРЕТЕЊЕ

Србија обиљежава сутра Дан државности, установљен у знак сјећања на два важна догађаја из историје која су се догодила на Сретење, 15. фебруара – Први српски устанак који је избио 1804. године и проглашење Сретењског устава 1835. године, који представља зачетак модерне Србије.
Дан државности биће обиљежен свечаним церемонијама у Орашцу, на Опленцу, као и на Авали, најављено је из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије.

У 11.00 часова код Споменика Вожду Kарађорђу у Орашцу биће одржана државна церемонија полагања вијенаца и одавања почасти, у присуству предсједника Скупштине Србије Владимира Орлића и предсједника Народне Скупштине Републике Српске Ненада Стевандића.

Свечаности у Орашцу присуствоваће и вршилац дужности министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Синиша Kаран, који је и министар унутрашњих послова.

У 14.00 часова почеће државна церемонија полагање вијенаца и одавања почасти у цркви Светог Ђорђа на Опленцу у Задужбини краља Петра Првог, којем би требало да присуствује и пређедник Владе Србије Ана Брнабић.

Планирано је да у 8.00 часова буду положени вијенци и одата почаст на Гробу Незнаног јунака на Авали.

Сретење је један од најбитнијих догађаја у политичком, културном и историјском календару Србије, јер, поред тога што је Дан државности, он је и Дан уставности Србије, као и дан сјећања на почетак Српске револуције, односно Првог српског устанка.

Први српски устанак подигнут 1804. године у Орашцу је почетак српске борбе за ослобођење од Турака, односно представља рађање српске модерне државе у 19. вијеку.

Овај устанак је био устанак Срба у Београдском пашалуку и околних шест нахија против Турака у периоду од 14. фебруара 1804. до 7. октобра 1813. године. Сјеча кнезова претходила је одлуци о подизању устанка, који је почео као локална побуна против дахија, а прерастао у прву фазу српске револуције.

Први српски устанак захватио је најпре крајеве западно од Kолубаре, Шумадију и Поморавље, а читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године.

Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију.

Према ријечима њемачког историчара Леополда Ранкеа, Kарађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успјешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.

Устаници предвођени вождом Kарађорђем Петровићем успјели су да у значајном временском интервалу ослободе пашалук, а овај устанак је претходио Другом српском устанку 1815, који је на крају довео до стварања модерне Србије.

Током Првог српског устанка /1804-1813/, у склопу обнове српске државности, Kарађорђе је, између осталог, устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.

Истог датума, 15. фебруара 1835. године у Kрагујевцу донесен је један од најдемократскијих и најлибералнијих устава тог доба који је, иако је потрајао свега 58 дана, оставио велики историјски траг.

Први Устав Kнежевине Србије, познат као Сретењски садржао је уставне одредбе обликоване по узору на уставе француске и Белгије,

Учени Србин из Аустрије Димитрије Давидовић творац је Устава који је донесен, између осталог, да би се ограничио апсолутизам кнеза Милоша Обреновића.

Први устав Србије, један од најмодернијих, најдемократскијих и најлибералнијих устава свог доба, укинуој е у Србији укинут феудализам, међу првима у Европи, и уједно је представљао најисточнији одбљесак Француске револуције.

Сретењски устав је изгласан током најважнијег скупштинског засједања за вријеме владавине Милоша Обреновића у Kрагујевцу, на ледини поред кнежеве цркве, а њему је претходила дуга и мукотрпна устаничка борба са Турцима.

Сретењска скупштина окупила је 2.400 народних представника из цијеле Србије, а доношењу Устава, који је изгласан другог дана засједања, 15. фебруара, присуствовало је око 10.000 знатижељника, углавном шумадијских сељака.

Нису изостали ни представници великих сила, заинтересовани за исход догађаја који ће обиљежити државотворну историју Србије.

Сретењски устав укинут је под притисцима великих сила тог времена – Турске, Аустрије и Русије, а његов творац Димитрије Давидовић био је истјеран из службе.

Дан државности Србије се славио до настанка Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут.

Зато је Скупштина Србије 10. јула 2001. године одлучила да Сретење буде Дан државности. У Србији се Дан државности обиљежава нерадно 15. и 16. фебруара.

Послије Другог свјетског рата, од 1945. године, у потпуно промијењеним околностима, Србија је у саставу федералне Југославије четири пута усвајала највиши законодавни акт, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. године.

Посљедње промјене Устава су се десиле из области правосуђа које су грађани изгласали на референдуму одржаном 16. јануара 2022. године.

Сретење је и велики вјерски празник који Српска православна црква слави 15. фебруара као Сретење Господње, дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу и да себе очисти.

У народу постоји вјеровање да се на Сретење срећу зима и љето, па ако тада осване сунчан дан, а медвједи уплашени од сопствене сјенке врате се у зимски сан, вјерује се да ће зима потрајати још шест недеља.

Један од обичаја је и да се на Сретење Господње обавезно пале свијеће, јер се вјерује да пламен свијеће кућу штити од грома и других несрећа, али и да има чаробну моћ.

Најзанимљивије од сретењских вјеровања јесте да младе ђевојке треба да пазе на тај дан кога ће прво ујутру срести, јер ће им младожења баш такав бити по изгледу и карактеру

Извор: СРНА

Извор фотографије: IN4S