ПРЕПОДОБНИ ЈЕФРЕМ СИРИН; ПРЕПОДОБНИ ИСАК СИРИН

Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају преподобног Јефрема Сирина и преподобног Исакја Сирина.
ЈЕФРЕМОМ СЕ ЦРКВА ДИЧИ, АНГЕЛИ ГА БРАТОМ ЗОВУ.
Рођен у Сирији од сиромашних родитеља у вријеме цара Константина Великог. Своју рану младост провео доста бурно, но наједном наста прелом у души његовој и он почне сав пламтјети љубављу према Господу Исусу. Био је ученик светог Јакова Нисибијског (13. јануар).
Од велике Божје благодати лила се мудрост с језика његовог као медени поток, а из очију су му непрестано текле сузе. Трудољубив као пчела Јефрем је непрестано или писао књиге, или усмено поучавао монахе у манастиру и народ у граду Едеси, или пак сам се предавао молитви и размишљању. Многобројне су његове књиге, прекрасне су његове молитве. Најпознатија му је она молитва уз Часни пост: Господи и Владико живота мојего: Кад су га хтјели силом узети за епископа, он се направи луд и почне јурити кроз град Едесу вукући за собом хаљину своју. Видјевши то људи, оставе га на миру. Био је савременик и пријатељ светог Василија Великог. Свети Јефрем је углавном апостол покајања. Његови списи и дан-данас мекшају многа срца отврдла од гријеха, и враћају их Христу. Упокојио се у дубокој старости 378. године.
Тропар (глас 8):
Потоцима твојих суза бесплодну пустињу си обрађивао и уздасима из дубине душе, умножио си великим трудом своје таланте. Био си свијећњак свијету, сијајући својим чудесима, Јефреме оче наш: Моли Христа Бога, да спасе душе наше.
Преподобни Исак Сирин
Рођен у Ниниви, и у младости подвизавао се у манастиру Мар-Матејском, у близини Ниниве. Када се прочу због светости живота и многих чудеса, он би изабран за епископа нинивског и приморан да се прими тога чина. Но само послије пет мјесеци он остави епископство и тајом се удаљи у пустињски манастир Раббан-Шабур. Саставио је много дјела, од којих је до нас дошло око стотину бесједа о духовном животу и подвижништву, писаних углавном по сопственим доживљајима. Несравњив као психолог и руководитељ у духовном животу. Чак и такви светитељи, као што је био свети Симеон Дивногорац, тражили су од њега савјет. Упокојио се у дубокој старости концем VII века.
Свети Николај Велимировић, Пролог, 10. фебруар / 28. јануар.