Аустрија: Светосавски бал вечерас први пут у палати Хофбург

Извор фотографије: Глас Српске

Светосавски бал у Бечу, којем ће вечерас присуствовати и предсједник Републике Српске Милорад Додик, први пут се ове године одржава у палати Хофбург, гдје се очекује 1.500 гостију из земље и свијета, рекао је Срни предсједник „Српског центра“ Милан Видовић.

Видовић, који је предсједник Органзационог одбора, рекао је да се Светосавски бал у организацији „Српског центра“ одржава од 1998. године, те да у Бечу има традицију која датира од средине 19. вијека.

Према његовим ријечима, први славенски балови организовани су средином 19. вијека, у организацији кнеза Милоша Обреновића и Михајла Обреновића.

„1846. године организован је први славенски бал у Бечу, а 1847. организован је 27. јануара и од тада су га назвали Светосавски бал. Одржан је са неколико прекида до 1938. године, а онда је био заборављен. Проналаском композиције `Српски кадрил`, коју је компоновао Јохан Штраус млађи, средином деведесетих у `Српском центру` су одлучили поново организовати Светосавски бал“, навео је Видовић.

Он је навео да ће на балу вечерас учествовати више од 200 умјетника, међу којима су балет Народног позоришта из Београда, оркестар и хор „Станислав Бинички“, фолклорна друштва из Шамца, који је су партнерски град ове године, те Бојана Стаменов и Борис Режак.

Видовић је навео ће у сарадњи са Фондацијом Новак Ђоковић реализовати и два пројекта кроз продају карата и аукцију једног умјетничког дјела и два потписана дреса Ђоковића и бившег аустријског репрезентативца Александра Драговића.

Видовић је рекао да се ове године Светосавски бал одржава у свечаној сали Хофбурга у центру Беча и тежи томе да то постане традиција. „Наредних пет година имамо резервисан Хофбург, надамо се да ће након тога ова палата бити трајно мјесто одржавања Бала“, рекао је Видовић.

Он је додао да се Светосавски бал први пут наћи на проминентној листи балова, који се одржавају у историјским балским здањима у аустријској пријестоници.

Идеја за организовање Светосавског бала и обнављање традиције настала је када је друштво „Јохан Штраус“ из Беча затражило подршку српских привредника у Аустрији за штампање сабраних дјела Штрауса, међу којима је био и „Српски кадрил“.

Трагајући за историјатом настанка ове композиције дошло се до занимљивог податка да је кнез Милош Обреновић, који је од 1842. године живео у Бечу и посјећивао бечке балове, дао налог Штраусу млађем да напише композицију прикладну за Славенски бал.

Тако је настала композиција „Српски кадрил“, а иста је први пут изведена на Славенском балу у Бечу 1846. године.

Милош Обреновић је Славенским балом желио да окупи угледне Србе који су живјели и радили у аустрјској пријестоници у то вријеме, а међу њима су били и великани Вук Стефановић Караџић и Бранко Радичевић.

Славенском балу својим присуством су на значају давали стране дипломате, српски званичници, високи официри са својим породицама, као и многи угледни грађани Аустрије.

Ова престижна манифестација која истовремено дио чувене бечке балске сезоне и Светосавских свечаности, окупља угледне госте из свијета привреде, политике, културе и спорта.

Палата Хофбург је од 13. вијека до 1918. године била резиденција царске династије Хабзбурга. У овом комплексу данас су смјештене највише аустријске државне институције, попут предсједничке канцеларије и Народне библиотеке.

Извор: СРНА