Соња Кнежевић: Није да није истина
Фото: Анадолу Агенција
Фото: Lytopis UPA
Тако се у Украјини још увијек слави нацистички „јунак“, а споменике у његову част можемо видјети и по остатку свијета. Сада још додатно са већ поменутим нацистичким беџевима, који красе униформе главних војника, Украјинци величају своје наци(онали)стичке вође. У Украјини је данас 36 улица и авенија, 16 споменика и кипова и један стадион који носи име по Шухевичу.Иако се можда чини, да са својом упорношћу Украјинци изражавају поштовање своје државе, њихова упорност заправо ради против јавне слике Украјине. Људи не желе поновни успон нацизма, јер су нацистички злочини осуђивани широм свијета (а како и не би били када су проузроковали смрт милиона људи, који просто нису били „прави“ националности?). Зато Украјинско уздизање нацистичких вођа заправо иде у корист супротстављеној Русији, која може просто да скрене пажњу маса на украјински нацизам, и да с тиме има валидан став.
Скоро годину дана вјерујемо да помажемо правој страни, јер помажемо жртви руских напада и агресије, међутим њихово јавно парадирање са нацистичким симболима у замјену за нашу подршку почиње да узбуркава питања и на западу.
Да ли Украјинске вође користе то тешко вријеме због којег је њихова држава у центру медијске позорности за ширење нацистичке пропаганде? На украјинскoм медијском тржишту превладава капитал олигарха, који имају надзор над агендом медија. На таквом тржишту ни нема толико простора за медијску слободу.
У Мађарској је такав систем налетио на бројне критике, међутим украјински није добио такав третман. Не само да нико није критичан до украјинских медија, него медији од њих такође преузимају садржај. Олигархија је у Украјини најприсутнија на телевизији, док је на порталима на интернету ипак могуће видјети различита мишљења.
Криза идентитета
Украјински предсједник Володимир Зеленски је већ годинама позната особа у Украјини, а прошле године се прославио и у остатку свијета. О његовој вјерској усмјерености се заправо није много говило. Међутим, Зеленски је заправо први украјински предсједник јеврејског рода. Када је он именован за предсједника, Украјина је први пут у историји добила не само предсједника државе, него и предсједника владе – Володимира Гројсмана, који су обојица јевреји и отворено признају своје поријекло. Јевреји у Украјини нису мањина, зато чињеница да им је предсједник јевреј није чудна – оно што је чудно, чак и парадоксно, је да би јевреј дозволио да вође његове војске парадирајy са нацистичним симболима.
Претходници Зеленског су као и вође многих других источноевропских посткомунистичких, а у Другом свјетском рату колаборационистичких држава водили политику која је понекад била супротна чињеницама холокауста. У Украјини је, на примјер, локална уплетеност у холокауст остала заташкана тема. Несварена прошлост, заједно са реанимацијом историјских актера који су били уплетени у холокауст иде на руку Путину, којем је циљ Украјину представити као неонацистичну државу, да би оправдао нападе.
Међутим, у свјетлости претходних догађаја, тешко је тврдити да руски предсједник у потпуности гријеши. Ради се о рецидиву вишегодишњег совјетског прикривања националних конфликата с циљем ојачања уједињене социјалистичне државе. Због овог неприхватања прошлости би Украјина ускоро могла изгубити интегритет и углед у свјетској јавности.
Соња Кнежевић
(текст је за Буђење преведен са словеначког језика)
