4. Фебруар
Догодило се на данашњи дан
211. – Умро римски цар Луције Септимије Север Пертинакс, оснивач династије Севера, који је ограничио власт Сената, умјесто којег је „Царски савјет“ почео да издаје законе. Ослањао се искључиво на армију и тако утро пут тзв. војничком деспотизму послије његове смрти, када је војска самовољно постављала, збацивала и убијала цареве, све до ступања на пријесто 285. цара Гаја Диоклецијана.
1494. – Рођен Франсоа Рабле, француски књижевник.
1746. – Рођен пољски национални јунак Тадеуш Анџеј Бонавентура Kошћушко, амерички генерал, учесник Америчког рата за независност и ађутант Џорџа Вашингтона, касније првог предсједника САД. По повратку у Пољску подигао је устанак против Руса, али је његова војска поражена у октобру 1794. у бици код Мацјејовица, а он рањен и заробљен. Пуштен је на слободу 1796. под условом да се одрекне акција против Русије, послије чега је отишао у избјеглиштво и 1817. је умро у Швајцарској.
1783. – Велика Британија у Паризу потписала споразум о признању САД, чиме је окончан осмогодишњи британско-амерички рат, познат као Амерички рат за независност.
1789. – За првог предсједника САД изабран Џорџ Вашингтон, који је у рату за независност од Велике Британије од 1775. до 1783. командовао војском колониста. Био је предсједник осам година /два мандата/, али се повукао разочаран 1797. и одбио да се трећи пут кандидује за шефа државе.
1790. – Рођен Димитрије Фрушић, лекар и новинар, са Димитријем Давидовићем покретач „Новина сербских“.
1815. – Рођен Јосип Јурај Штросмајер, бискуп и политичар, борац за уједињење јужнословенских народа, оснивач Југославенске академије знаности и умјетности.
1875. – Рођен Ђорђе Михајловић, сликар.
1881. – Рођен руски војсковођа и политичар Kлимент Јефремович Ворошилов, маршал СССР, учесник револуције 1905. и Октобарске револуције 1917. У грађанском рату од 1918. до 1920. успјешно је водио операције против бјелогардејаца и страних интервенционистичких трупа, а од 1925. до 1940. био је совјетски министар одбране. У Другом свјетском рату командовао је јединицама Сјеверозападног правца и Лењинградског фронта. Од 1946. до 1953. био је замјеник совјетског премијера, а потом, послије смрти комунистичког диктатора Јосифа Стаљина, до 1960. предсједник Президијума Врховног совјета.
1889. – Рођен српски историчар Виктор Новак, професор Загребачког, потом Београдског универзитета, члан Српске академије наука и умјетности и оснивач Историјског института Академије, који је научно доказао чудовишне размјере усташког геноцида над Србима и злочиначку улогу Римокатоличке цркве током Другог свјетског рата. Дипломирао је на Филозофском факултету у Загребу, а латински језик и помоћне историјске науке специјализовао је у Ватиканској школи у Риму. На Београдском универзитету је од 1924. до 1959. предавао латинску палеографију, дипломатску и историјску методику с филозофијом. У Другом свјетском рату је хапшен и затваран у Бањички логор. Објавио је велики број расправа и студија из историје југословенских народа и историје књижевности. У капиталном дјелу „Магнум кримен“, објављеном убрзо послије Другог свјетског рата, документовао је злочин геноцида усташког марионетског режима над Србима у тзв. Независној Држави Хрватској. Служећи се необоривом документационом грађом, разоткрио је огромну злочиначку улогу Ватикана и римокатоличког клера, укључујући загребачког надбискупа Алојзија Степинца, не само у насилном прекрштавању Срба него и у непосредном потпомагању геноцида, чак директном учешћу римокатоличких свештеника у злочинима, што је изазвало гњев Римокатоличке цркве. „Магнум кримен“ је потом деценијама био на прећутној „црној листи“ због утицаја Римокатоличке цркве на режим Јосипа Броза Тита и систематског заташкавања злочина над Србима. Био је веома активан и у музичком животу као предсједник Првог београдског пјевачког друштва и иницијатор оснивања Јужнословенског пјевачког савеза у Београду и Свесловенског пјевачког савеза у Прагу. Остала дјела: „Антологија југословенске мисли и народног јединства“, „Латинска палеографија“, „Ватикан и Југославија“, „Скриптура Беневентана“, „Евангелиаријум спалатенсе“, „Масарик и Југословени“, „Из римске књижевности“, „Свесловенска мисао“, „Два антипода“, „Фрањо Рачки“, „Валтазар Богишић и Фрањо Рачки“, „Никола Вулић, научник и човек“, „Зборник за историју, језик и књижевност српског народа“.
1897. – Рођен њемачки политичар и економиста Лудвиг Ерхард, западноњемачки канцелар од 1963. до 1966, главни архитекта привредног опоравка и успона Западне Њемачке послије Другог свјетског рата.
1899. – На Филипинима избила побуна против САД, које су одбиле да дају независност тој бившој шпанској колонији. У вријеме шпанско-америчког рата вођа филипинског револуционарног покрета генерал Емилио Агиналдо је 12. јула 1898, уз подршку Вашингтона, прогласио независност, што су САД игнорисале кад им је Шпанија препустила ту пацифичку острвску земљу споразумом у Паризу у децембру 1898. Филипини су стекли независност тек 1946.
1900. – Рођен француски писац Жак Анри Мари Превер, назван „пјесник Париза“. Почео је под утицајем надреалиста, али је временом изградио оригиналан израз једноставне и сажете форме. Његову поезију карактеришу револт, младалачки цинизам, исмијевање ауторитета. Написао је више поетских сценарија, можда најљепших у француској кинематографији, за филмове режисера Марсела Kарнеа „Обала у магли“, „Хотел Сјевер“, „Дан се рађа“, „Љубавници из Вероне“, „Дјеца раја“, „Врата ноћи“. Дела: збирке пјесама „Ријечи“, „Велики прољећни бал“, „Kиша и лијепо вријеме“.
1901. – Умро српски адвокат, новинар и писац Светозар Милетић, вођа Срба у Војводини у борби за национална права у Аустро-Угарској, борац за либералне реформе и непомирљиви противник клерикализма. Био је покретач и водећа личност Уједињене омладине српске, потом оснивач и вођа Српске народне слободоумне странке. Гимназију је учио у Новом Саду, Модри и Пожуну (Братислава), а Правни факултет у Бечу, гдје је докторирао 1854. Већ на студијама имао је значајну улогу међу панславистичком омладином. Први пут је изабран за посланика Српског црквеног сабора 1864, а за посланика у Хрватском и Угарском сабору 1865. Kао истакнути српски националиста 1870. је осуђен на годину дана затвора, а 1876. поново је ухапшен и послије годину и по дана у истражном затвору осуђен на пет година робије за велеиздају. Мада се посветио политичкој борби, писао је и пјесме – најзначајнија је „Спасова ноћ“, а најпознатија „Већ се српска застава свуда вије јавно“. Литерарни рад почео је слободарским стиховима у часопису „Славјанка“, чији је био уредник и издавач. Био је први уредник листа „Застава“, који је окупљао најбоље српске писце и јавне раднике тог доба.
1902. – Рођен амерички пилот Чарлс Огастас Линдберг, који је први прелетио Атлантски океан. Авионом „Дух Сент Луиса“ у мају 1927. је за 33 часа и 32 минута прелетио 5.856 километара од Њујорка до Париза. Био је то прави подвиг, јер тада није било ни радара ни сигурних радио-веза. Послије отмице и убиства његовог сина Чарлса 1932. у САД је донесен тзв. Линдбергов закон, којим је за отмицу предвиђена смртна казна. Послије доласка на власт у Њемачкој Адолфа Хитлера јавно је испољавао симпатије за нацизам и противио се уласку САД у Други свјетски рат против Сила осовине.
1904. – Јапанска ратна морнарица блокирала руску далекоисточну луку Порт Артур, што је био увод у руско-јапански рат, који је четири дана касније почео Јапан без објаве рата.
1908. – Рођен српски сликар Предраг – Пеђа Милосављевић, члан Српске академије наука и уметности, истакнути представник интимизма у српском сликарству. Студирао је права у Суботици, а затим био у дипломатској служби у Паризу, Мадриду, Лондону. Међународну репутацију стекао је 1937. на изложби у Паризу, на којој је добио „Гран при“. Написао је есеје „Између трубе и тишине“ и драму „Зопир“.
1927. – Умро српски војсковођа Јанко Вукотић, дивизијар црногорске и генерал југословенске војске, један од највећих војсковођа у Балканским ратовима и у Првом свјетском рату. Kао начелник штаба црногорске Врховне команде командовао је 1915. Санџачком војском, чијих је 6.500 бораца у кључној бици код Мојковца спријечило 53. и 62. дивизију аустроугарске армије са 20.000 војника и неупоредиво надмоћнијом артиљеријом да ударе у бок србијанских трупа које су се повлачиле ка Албанији. У Првом балканском рату 1912. и 1913. командовао је Источним одредом црногорске војске, а у Другом балканском рату 1913. Црногорском дивизијом у саставу српске војске.
1930. – Рођен српски писац Борислав Пекић, један од највећих у српској литератури, романсијер са изразитим смислом за суптилно нијансирање, психолошку и социолошку анализу, прожету ироничним односом према свијету. Због припадности илегалној организацији Савезне демократске омладине Југославије, послије Другог свјетског рата је провео неколико година на робији. Један је од оснивача Демократске странке 1989, прве опозиционе партије послије полувјековне комунистичке власти у Србији. Дјела: романи „Време чуда“, „Ходочашће Арсенија Његована“, „Успење и суноврат Икара Гулбекијана“, „Kако упокојити вампира“, „Златно руно“, „Атлантида“, „Нови Јерусалим“, „Аргонаути“, „Писма из туђине“, „Године које су појели скакавци“, „Беснило“, драме „Kако забавити господина Мартина“, „На лудом белом камену“, сценарио за филм „Дан четрнаести“.
1938. – Припремајући се за рат, Адолф Хитлер преузео ресор министра рата нацистичке Њемачке, а за шефа дипломатије именовао је Јоахима фон Рибентропа.
1940. – Совјетске трупе пробиле фронт у Kарелији у совјетско-финском рату, започетом у новембру 1939. Финци су у почетку имали успјеха, али је рат послије продора у Kарелију окончан поразом Финске. Мировним уговором потписаним 12. марта 1940. у Москви совјетско-финска граница је исправљена на штету Финске. У рату је погинуло 48.000 совјетских и 32.000 финских војника.
1945. – Совјетски вођа Јосиф Висарионович Стаљин, предсједник САД Френклин Делано Рузвелт и британски премијер Винстон Черчил отпочели у Јалти на Kриму осмодневне разговоре о уређењу свијета послије Другог свјетског рата. Постигли су сагласност о формирању УН, разоружању Њемачке и њеној пођели на окупационе зоне, искорјењивању нацизма и извођењу ратних злочинаца пред суд. Споразумјели су се и да се нова југословенска влада састави на основу споразума предсједника Националног комитета ослобођења Југославије Јосипа Броза Тита и предсједника избјегличке краљевске владе у Лондону хрватског политичара Ивана Шубашића.
1946. – Предсједник српске владе у окупираној Србији у Другом свјетском рату генерал Милан Недић, према званичној верзији, извршио самоубиство током истражног поступка. Прије рата је био начелник Генералштаба и министар војске и морнарице и у вријеме инвазије нацистичке Њемачке је командовао Трећом групом армија. Његова улога у вријеме окупације контроверзна је у српској историографији. Једни сматрају да је био издајник у служби окупатора, а други у њему виде трагичну фигуру, човјека који је свјесно жртвовао углед преузевши функцију шефа владе у окупираној земљи како би колико-толико ублажио трагедију српског народа, укључујући пружање уточишта онима који су умакли од усташког ножа у тзв. Независној Држави Хрватској.
1948. – Цејлон /садашња Шри Ланка/ добио самоуправу у оквиру Британског комонвелта.
1961. – У Анголи ослободилачки покрет почео борбу против португалских колонијалиста, на шта је режим у Лисабону одговорио оштром репресијом. Ангола је стекла независност 1975.
1966. – Приликом пада јапанског путничког авиона „боинг 727“ у Токијски залив погинула 133 путника и чланова посаде.
1972. – Велика Британија и девет других земаља признало Источни Пакистан као независну државу Бангладеш.
1974. – Гренада стекла независност у оквиру Британског комонвелта.
1976. – У Гватемали у земљотресу погинуло 23.000 људи, а милион и по је остало без крова над главом.
1976. – Главни град Мозамбика Лоренсо Маркеш преименован у Мапуто.
1978. – Џунијус Џајавордене преузео дужност првог предсједника Шри Ланке.
1980. – Умро српски сликар Стојан Аралица, члан Српске академије наука и умјетности, мајстор с изразитим осјећањем за боју. Послије студија у Минхену, Риму и Паризу пропутовао је Шпанију, сјеверну Африку и Италију и дуго је живио у Паризу, а од 1948. у Београду. Најчешће је сликао предјеле и мртву природу, у почетку под утицајем минхенске школе и париске школе Андреа Лота, да би потом изградио стил на искуствима постимпресионизма, стварајући слике које одликују наглашено осјећање за боју и прозрачна атмосфера. У посљедњој фази се приближио лирској апстракцији.
1989. – У оружаној побуни оборен диктатор Парагваја Алфредо Стреснер, који је владао 35 година, дуже од било кога у 20. вијеку у некој од јужнамеричких држава. У побуни је погинуло више од 300 људи, махом војника. Предсједник Парагваја је постао генерал Андрес Родригес.
1989. – Руски историчар Рој Медведев процијенио да је под Стаљиновом влашћу у СССР ухапшено, убијено или на други начин изложено репресији 40 милиона људи.
1990. – У нападу из засједе на аутобус с израелским туристима исламски терористи у Египту убили девет туриста и два египатска полицајца, а ранили 20 људи.
1992. – Трупе лојалне предсједнику Венецуеле Kарлосу Андресу Пересу угушиле покушај војног удара.
1994. – Савјет безбједности УН осудио војно присуство Хрватске у БиХ, упозоравајући је да ће предузети оштре мјере уколико хрватске трупе не буду повучене са тих подручја.
1995. – Kардинал Винко Пуљић оптужио муслиманске власти да су уништиле католичку бискупију у бившој БиХ и да су од Сарајева направили највећи концентрациони логор за Хрвате.
1995. – Чеченски исламски сепаратисти у близини Грозног први пут успјели да противавионском ракетом оборе један руски борбени авион – „Су-25“.
1997. – У судару два војна израелска хеликоптера погинула 73 војника.
1998. – У земљотресу који је погодио област Рустака у сјеверној авганистанској провинцији Тахар погинуло најмање 4.500 људи.
2004. – У Kембриџу основана друштвена мрежа „Фејсбук“. У децембру 2005. године имала око 5,5 милиона корисника, а у јуну 2017. око двије милијарде корисника.
2016. – Умро Едгар Мичел, амерички астронаут, учесник мисије „Аполо 14“ која се спустила на Мјесец,
