ПРЕПОДОБНИ ПАВЛЕ ТИВЕЈСКИ, ПРЕПОДОБНИ ГАВРИЛ ЛЕСНОВСКИ
Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају преподобног Павла Тивејског и преподобног Гаврила Лесновског.
Рођен од богатих родитеља у Доњој Тиви (Теби) Мисирској у време цара Декија. Све имање родитељско наслиједи Павле са једном својом сестром. Али зет његов, идолопоклоник, пожели и Павлов дио имања да заграби, те припријети Павлу да ће га издати суду као хришћанина, ако му не уступи своје имање.
Једно та биједа, а друго јуначки примјери самопожртвовања хришћанских мученика, које Павле очима својим видје, побуде га, те даде и свој дио имања сестри својој, а он као ништи удаљи се у пустињу, гдје се подвизавао до смрти своје. До какве је духовне висине достигао овај див монах, о томе свједочи нико мањи до свети Антоније Велики, који једном посјети Павла и видје, како му звјерови и тице небесне служаху. Вративши се из те посјете, Антоније рече својим монасима:“Тешко мени, дјецо моја, грешноме и лажноме монаху, што сам само монах по имену. Видјех Илију, видјех Јована у пустињи, и ваистину видјех Павла – у Рају!“ Свети Павле је живио стотринаест година и мирно се упокојио у Господу, 342. године.
Тропар (глас 3):
Као незалазну свјетлост мисленог Сунца, хвалимо те у пјесмама ми који смо се сабрали данас. Засијао си онима који бјеху у тами безумља и све си их узвео ка божанским висинама, украсу Дивејева, Павле свети, чврсти темељу отаца и испосника.
Преподобни Гаврил Лесновски
Словен и друг светог Прохора Пчињског и Јована Рилског. Подвизавао се у X вијеку код Кратова на гори Лесновској, гдје је саградио храм светом Архангелу Михаилу. Чудотворац и за живота и по смрти. Садашњи дивни храм на том мјесту подигао је цар Душанов војвода Јован Оливер. Свети Гаврил упокојио се у Господу крајем X века.
Тропар (глас 8):
Завољевши Христа више од свега и украсивши се кротошћу, смирењем и трпљењем, сав свој живот земаљски си Му предао. Зато си се настанио у Небеске обитељи, удостојивши се славе праведника: Са њима се моли да се спасу душе наше.
Свети Николај Велимировић, Пролог, 28 / 15. јануар.
