ПРЕПОДОБНИ ТЕОДОСИЈЕ ВЕЛИКИ; ПРЕПОДОБНИ МИХАИЛО

Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају преподобног Теодосија Великог и преподобног Михаила.
Теодосије бјеше примјер живота свим монасима. Први установитељ и устројитељ општежића монашког. Рођен у области Кападокије, у селу Могариаси, од благочестивих родитеља. Као младић посјетио Симеона Столпника, који га благослови, и прорече му велику славу духовну.
С кадионицом, у коју стави хладно угљевље и тамјан, тражаше Теодосије мјесто гдје би се настанио и основао манастир, и заустави се ондје где се угљевље разгори само од себе. Ту се настани и отпоче подвизавати. Ускоро се сабра око њега много монаха разних језика. Зато он сагради по једну цркву за сваки језик, те се тако истовремено служило и појала слава Божја на грчком, јерменском, грузијском итд. Но у дан причешћа сва братија сабирала су се у велику цркву у којој се служило на грчком језику. Трпеза је била заједничка за све, заједничка и сва имовина, заједнички труд, заједничко трпљење а неријетко и гладовање. Теодосије бјеше узвишени примјер живота свима монасима, примјер у труду, молитви, посту, бдењу и у свима хришћанским добродјетељима. И Бог га обдари даром чудотворства, те могаше болне цијелити, на даљину се јављати и помагати, звјерове укроћавати, будућност прозирати, хљеб и пшеницу умножавати. Бјеше му молитва на уснама дању и ноћу. Упокоји се мирно у Господу када му бјеше сто пет година од рођења (529. године).
Тропар (глас 8):
Потоцима твојих суза бесплодну пустињу си обрађивао и уздасима из дубине душе, умножио си великим трудом своје таланте. Био си свијећњак свијету, сијајући својим чудесима, Теодосије оче наш: Моли Христа Бога, да спасе душе наше.
Преподобни Михаило
Блажени Михаил, Христа ради јуродиви. Рус, од рода кнежевског. Прављаше се сулуд да би тако скрио од свијета врлину своју и да га људи не би хвалили. Тако припреми себи похвалу пред Богом. Сконча 1453. године у манастиру Клопском, близу Новгорода гдје му и мошти почивају.
Тропар (глас 8):
На Земљи си се ради Христа својевољно правио луд и красоте овога свијета отада ниси гледао, а тјелесна раздраживања си ослабио постом и жеђи, и лежањем на земљи. Од жеге и зиме, од кише и снијега и од осталих временских непогода никада се ниси уклонио. Душу си очистио врлинама као злато у огњу, оче свети, Михаиле богоносни, и сада на небесима предстојиш пред пријестолом пресвете Тројице, и пошто имаш велику слободу, моли Христа Бога да спасе душе наше.
Свети Николај Велимировић, Пролог, 24 / 11. јануар.