САБОР 70 СВЕТИХ АПОСТОЛА; СВЕТИ ЈЕВСТАТИЈЕ СРПСКИ

Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Сабор 70 Светих апостола, те Светог Јевстатија Српског.

Осим дванаест великих апостола, Господ је изабрао још и седамдесет других, малих апостола и послао их на проповијед Јеванђеља, „И посла их два по два пред лицем својим у сваки град и мјесто куда намјераваше сам ићи… Идите; ево ја вас шаљем као јагањце међу вукове“ (Лк 10, 1 и 5).

Но као што је један од Дванаесторице, Јуда, отпао од Господа, тако су неки од ових Седамдесет одустали од Господа не с намером издајства, него по немоћи људској и маловјерности (Јн 6, 66). И као што је Јудино мјесто било попуњено другим апостолом, тако су и мјеста ових била попуњена другим изабраницима. Ови апостоли трудили су се на истом послу као и дванаест великих апостола, били су помоћници Дванаесторици у ширењу и утврђивању Цркве Божје у свијету. Многе муке и пакости претрпјели су они од људи и демона, но њихова тврда вјера и жарка љубав према васкрслом Господу учинила их је побједиоцима свијета и насљедницима царства небескога.

Тропар (глас 3):

Апостоли свети, молите Милостивога Бога, да опроштај гријехова подари душама нашим.

     Јевстатије, архиепископ српски

Рођен у Будимљанској жупи од родитеља богобојажљивих. Као младић замонашио се у Зети, па је прешао на виши подвиг у Хиландар. Временом постане игуманом хиландарским. И као игуман буде изабран за епископа зетског, а послије извјесног времена и за архиепископа српског. Био је муж високо добродетељан и управљао је стадом Христовим с ревношћу и љубављу. Упокојио се мирно 1279. године у старости, узвикнувши пред смрт: „У руке твоје Господе предајем дух мој“. Мошти му почивају под спудом у храму Пећке патријаршије.

Тропар (глас 4):

Изабран од Бога, љубљени од људи, Божанска красото архијереја и саслужитељу Анђела, оче Евстатије. Био си проповједник тајни Божанских: Зато моли Христа Бога са свима Светима, да на избави од свих зала, молитвама твојим, блажени, и да спасе нас који са љубављу поштујемо свету успомену твоју.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 17 / 04. јануар.