СВЕТИ ПРОРОК МАЛАХИЈА; СВЕТИ МУЧЕНИК ГОРДИЈЕ

Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог пророка Малахија и Светог мученика Гордија.

Посљедњи од пророка по времену. Родио се послије повратка Јевреја из ропства вавилонског. Био је лицем необично лијеп. По предању, народ га је називао ангелом, можда због његове спољашње љепоте или због душевне чистоте, или пак због дружбе с ангелом Божјим. Често је говорио с ангелом лицем у лице. Када се то дешавало и други су неки чули глас ангелски, али се нису удостојили да виде лице ангелско.

Оно што му је ангел јављао, млади пророк је и прорицао. Викао је на неблагодарни Израиљ и на безаконе свештенике. На петсто година прије Христа прорекао је јасно појаву и службу Јована Крститеља. Но, углавном, он је пророк дана Страшнога Суда. Представио се Богу у младости и послије њега није више било пророка у Израиљу до Јована Крститеља.

Тропар (глас 2):

Пророка Твога Малахија, успомену Господе славимо, зато Те молимо, спаси душе наше.

     Свети мученик Гордије

Рођен у Кесарији Кападокијској. Био је официр у римској војсци у вријеме цара Ликинија. Но када наста страшно гоњење хришћана, он напусти војску и свој чин и удаљи се у пустињу Синајску. Усамљен на планини Хориву, Гордије провођаше вријеме у молитви и размишљању о тајнама неба и земље. Нарочито, пак, размишљаше о сујети и ништавности свега онога око чега се људи толико муче и боре на Земљи, па најзад пожели да умре и пресели се у живот непролазни и нетрулежни. С том жељом он сиђе у град у вријеме неких незнабожачких трка и игара. Пријави се градоначелнику као хришћанин. Узалуд га овај одвраћаше од вјере, с ласкама и пријетњама. Гордије оста непоколебљив и тврд као дијамант и говораше: „Није ли очито безумље куповати овим кратковременим животом вјечну муку и погибао душевну?“ На смрт осуђен, он радосно хиташе губилишту и успут говораше џелатима о дивној и слаткој науци Христовој. И с именом Исусовим на уснама он предаде своје младо тијело мачу, а праведну душу Богу 320. године.

Тропар (глас 4):

Мученик Твој Господе, Гордије, у страдању своме је примио непропадљиви вијенац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље побиједи, а разори и немоћну дрскост демона: Његовим молитвама спаси душе наше.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 16 / 03. јануар.