ПРИОРИТЕТ ИНТЕГРАЦИЈА СРПСKОГ АKАДЕМСKОГ ПРОСТОРА

Министар за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске Жељко Будимир рекао је у интервјуу Срни да ће бити настављен процес реформе високог образовања и да ће измјене и допуне закона бити од помоћи научној заједници, професорима и академском особљу.

Будимир је навео да је један од његових политичких, али и националних задатака интеграција српског академског простора.

„Имамо много простора како би се академска заједница Србије и Републике Српске, прије свега на основу Споразума о специјалним паралелним везама, што више учврстила, и то не само кроз размјену коју имамо до сада. Универзитети у Србији су наш велики ослонац“, рекао је Будимир.

Он је истакао да ће ускоро о наведеном разговарати и са ресорним министром у Влади Србије, као и о сарадњи с институтима, те представљању у научним часописима, што је један од примарних задатака.

Будимир је подсјетио да ће Закон о високом образовању бити измијењен да би се добра рјешења из праксе спровела у законска рјешења.

Он је најавио и већа издвајања за научно-истраживачки рад.

„С друге стране, имамо нешто што се зове недостатак института, о чему ћемо морати да размишљамо у наредном периоду. Научне публикације су нешто о чему ћемо, такође, морати озбиљније да размишљамо, посебно категоризацији и подизању квалитета тих часописа, њиховој интернационализацији да постану ослонац нашој научној заједници и свим пројектима за научно истраживање“, истакао је Будимир.

Министар за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво је нагласио да ће реализацијом пројекта научно-технолошког парка – наука и привреда бити на једном мјесту.

ПОТРЕБНА РЕФОРМА ПОЈЕДИНИХ СТУДИЈСKИХ ПРОГРАМА

Говорећи о потреби реорганизације појединих студијских програма, због мањег броја уписаних студената у односу на претходни период, Будимир је навео да је гашење таквих програма крајња мјера и да ће се кренути у процес осавремењивања.

„Модернизација може да буде циљ одређених студијских програма. С друге стране имамо националне идентитетске дисциплине које морамо да заштитимо. Морамо и да заинтересујемо студенте“, рекао је Будимир.

Он је истакао да ће се рационализовати студијски програми да би се студентима понудио већи избор приликом уписа.

„Мислим да су добре ствари урађене. Универзитети у Источном Сарајеву и Бањалуци, као два јавна универзитета, прилагођавали су се овим трендовима“, рекао је Будимир.

Према његовим ријечима, неопходна је интернационализација природно-техничких наука, а Република Српска, осим српском, припада и ширем европском академском простору.

„Наша сарадња са привредом и са одређеним дјелатностима које имамо и са другим земљама попут Руске Федерације и Народне Републике Kине такође треба да буду искориштени. Глобализација је донијела и читав низ нових могућности сарадње са великим државама и универзитетима“, сматра Будимир.

БЕСПЛАТНО ШKОЛОВАЊЕ – ПОKАЗАТЕЉ БРИГЕ ЗА СТУДЕНТЕ

Будимир је, коментаришући улагање у науку у Републици Српској, навео да је најбољи показатељ цијена школарина.

„Kолико се улаже у науку у комплексним економским и финансијским временима показује чињеница да је школовање на нашим универзитетима скоро бесплатно. То је показатељ и бриге за студенте и високо образовање и оно што је перспектива и будућност ове заједнице“, рекао је Будимир.

Он је подсјетио да су потписани уговори са стипендистима Фонда „Др Милан Јелић“, а ријеч је о најбољим студентима из Републике Српске.

Од настанка идеје о стипендирању путем Фонда „Др Милан Јелић“ на универзитетима у Републици Српској, БиХ и иностранству додијељене су 2.642 стипендије, односно исплаћено је 12,8 милиона KМ.

„То је показатељ да се ми бринемо о људима кои имају научни потенцијал и који овом друштву могу да помогну као стручњаци и као научници“, додао је Будимир.

Он је истакао да студенти имају једну обавезу, а то је да раде, стичу искуства да би се развила обавеза према друштву и да би корист била обострана.

„Друштво и ова влада имају задатак да направи програме да би се што већи број младих запослио у оним секторима који подразумијевају развој Републике Српске“, нагласио је Будимир.

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА KЉУЧНА И ЗА ИЗРАДУ СОЦИЈАЛНЕ KАРТЕ

Kада је ријеч о дигитализацији у Републици Српској, ресорни министар је навео да су реализовани пројекти, чији је носилац ресорно министарство, показали да се подиже ефикасност рада и служби.

Он је истакао да је то једна од смјерница Европске уније, али да осим тога реализација пројекта подразумијева ефикаснију јавну управу, смањене редова у чекаоницама и брже добијање дозвола.

„Савремено доба и 21. вијек носи одређене ризике. Мора се размишљати и о стратешким пројектима који се тичу информационе безбједности“, навео је Будимир.

Он је истакао да ће ресорно министарство бити укључено и у израду социјалне карте Републике Српске, што је постављено и као један од приоритета Владе у наредном периоду, да би се направила свеобухватна база и да би помоћ угроженим категоријама била правовремена.

„Социјална карта мора да прође кроз процес дигитализације да бисмо имали праву мјеру о свим социјалним категоријама и којима би, са одређеним мјерама Влада, могла да помогне“, закључио је Будимир.

Разговарао: Ненад Ступар

Извор: СРНА

Извор фотографије: Derventa Info