СВЕТА МУЧЕНИЦА АНИСИЈА; ПРЕПОДОБНА ТЕОДОРА

Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Свету мученицу Анисију и преподобну Теодору.

Света мученица Анисија рођена је у Солуну од родитеља угледних и богатих и васпитана у вјери Христовој. Оста рано сироче и сва се предаде богомислију и молитви у дому своме. Одушевљена љубављу Христовом често говораше: ,,О, лажни животе младих, јер или саблажњаваш или се саблажњаваш. Боља је старост, но, ах, туга ме обузима због дужине времена, која ме дијели од небесних“. Потом продаде све своје имање и раздаде нишчим, а сама живљаше од труда руку својих.

Држаше строги пост, спаваше врло мало и непрестано сузе прољеваше на молитви. Када би је сан савлађивао, она говораше себи: ,,Опасно је спавати када непријатељ мој бди“. У то вријеме издаде опаки цар Максимијан проглас да свак може убити хришћанина гдје га види и сретне, без суда и осуде. Једном изађе ова света дјевојка на улицу да иде у цркву. Тог дана бјеше незнабожачки празник сунца. Неки војник видје је красну у лицу, па јој приђе с нечистом жељом и упита је за име. Она се прекрсти крстом и рече му: ,,Слушкиња сам Христова, и идем у цркву“. Када јој дрски војник приђе ближе и поче јој безумно говорити, она га одгурну и пљуну му у лице. Војник је удари мачем испод ребара и прободе. Пострада ова света дјевица 298. године и би од хришћана чесно погребена, а од Бога у Царству небеском вијенцем славе увјенчана. Над њеним гробом би подигнута црква.

Тропар (глас 4):

Овчица Твоја Исусе, Анисија, зове силним гласом: „Тебе Жениче мој љубим и тражећи Те страдам, и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живјела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе.“ Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше.

Преподобна Теодора Цариградска

Монахиња и послушница Светог Василија Новог. По смрти јавила се Светом Григорију, ученику Василијевом, и описала му свих 20 митарстава кроз које је душа њена прошла, док није помоћу молитава Светог Василија ушла у вјечни покој. Представила се 30. децембра 940. године.

Св. Николај Велимировић, Пролог, 12. јануар / 30. децембар.