Да ли истина боли?

Да ли се ви бојите истине? Неки очигледно да! Скупа је то ствар, а колико је скупа и како је тешко видљива сваког дана нас увјеравају бошњачки политичари. На сва звона причају о демократичности и мултикултуралности мог Сарајева, али на дјелу их нема нигдје. Највише би вољели да се избрише сваки траг постојања српског живља на сарајевској земљи. Али не иде то тако лако, Срби, које Сарајево намјерно заборавља, уткали су у историју овог града нити које се не могу тако лако покидати јер сарајевска земља је и српска земља. О животу Срба на подручју Сарајева говоре Стара православна црква на Башчаршији, Деспића кућа, Хотел Европа којег је изградио Григорије Јефтановић, најутицајнији српски трговац тог времена у Босни и Херцеговини, прва женска православна школа коју је отворила Стака Скендерова, ту је да свједочи и зграда српског културно – просвјетног друштва „Просвјета“, на чијем врху се налазе алегоријска фигура „Просвјете“ на чије крило се ослања српско дијете, затим ту су још и фигуре српског сељака, орла и вијенца, дјело кипара Мише Стевића, Саборна црква, зграда Економије, Митрополија Дабробосанска, црква Светог Преображења на Пофалићима, Храм Светог Саве у Блажују и још многобројне знаменитости, школе, болнице, факултете, а након свега урађеног за свој град бијаху изгнани, протјерани и окривљени за уништење родног града који су изградили, али не вриједи ово писати, јер бошњачки политичари то не желе да чују. Они просто не желе да чују истину.

Ево доказа, боје се чак и најобичнијег истинитог коментара на инстаграм профилу градоначелнице Бењамине Карић.

Коментар на њен пост у којем наводи да никада неће дозволити изједначавање жртава и да то говори у име свих Сарајки и Сарајлија, одговорено је да то није могуће, јер 200000 протјераних Сарајки и Сарајлија никада не би дозволило да она, тако не обавијештена говори у њихово име,  блокиран је у року од 20 секунди. Толико о томе да сви имамо право на слободу говора и на истину.

Сарајево је наш град, једнако колико и ваш, можда чак и више.