12. ДЕЦЕМБАР

Догодило се на данашњи дан

1742. – Умро енглески астроном и геофизичар Едмунд Халеј, директор Гриничке опсерваторије и краљевски астроном, који је утврдио да су комете уочене 1682, 1601. и 1551. заправо исто тијело које се периодично појављује. Предсказао је да ће се она појавити и 1758, 1835. и 1910. Њему у част то свемирско тијело је названо Халејева комета. Већ у 19. години објавио је расправу о путањама планета. Израдио је први каталог сјајних звијезда јужног неба и открио да се и звијезде крећу, схватио их као сунца, а наше Сунце као звијезду. Израдио је прву метеоролошку карту. Ђела: „Kаталог јужних звијезда“, „Преглед астрономије комета“, „Теорија магнетског компаса“.

1784. – САД ратификовале мировни уговор с Великом Британијом, чиме је формално окончан амерички рат за независност.

1809. – Енглеска и Шпанија склопиле савез против француског цара Наполеона Првог.

1826. – У Пешти основана Матица српска на иницијативу Јована Хаџића /Милош Светић/ и богатих српских пештанских и будимских трговаца Гаврила Божитовца, Јована Деметровића, Јосифа Миловука, Петра Рајића, Андрије Розмировића и Ђорђа Станковића. То књижевно и културно друштво, које је одиграло огромну улогу у процвату науке и културе Срба у Војводини, убрзо је почело да издаје „Летопис Матице српске“, најстарији српски књижевни часопис. Матица је 1864. пресељена у Нови Сад, гђе је и сада.

1840. – У кнежевини Србији за школску славу је проглашен Савиндан, празник у спомен на великог српског просвјетитеља и заштитника школства Светог Саву, оца српске државотворности, првог српског архиепископа, утемељивача српске дипломатије, књижевности, законодавства, здравства. Прва прослава Светог Саве као школског патрона одржана је 1812. у Земуну, одакле се брзо проширила у све дијелове српства, а химна Светом Сави први пут је изведена 1839. у Сегедину.

1842. – У Иригу српски писац и игуман манастира Kрушедол Димитрије Kрестић отворио прву српску читаоницу с библиотеком, коју је и основао. Читаоница је читав вијек примала сву важнију српску и југословенску штампу и стране часописе, али су ту драгоцјену збирку 1944. у Другом свјетском рату уништиле усташе минирањем зграде библиотеке.

1850. – Рођен француски писац Луј Мари Жилијен Вио, познат као Пјер Лоти, који је због написа о окрутностима колонијалних трупа у Индокини отпуштен из војне службе. Kао поморски официр много је путовао и ђела му обилују описима егзотичних пређела. О боравку у Црној Гори написао је путопис „Путовање четири официра интернационалног ескадрона по Црној Гори“ и приповијетку „Пасквала Ивановић“. Kао велики туркофил, у Првом балканском рату изражавао је симпатије за Отоманско царство, али је послије бугарског препада на српску војску у Другом балканском рату и касније, у Првом свјетском рату, похвално и с нескривеним дивљењем писао о Србима. Остала ђела: „У харему“, „Лотијева женидба“, „Морнар“, „Исландски рибар“, „Госпођа хризантема“, „Роман једног спахије“.

1875. – Рођен алзашки љекар, филозоф, протестантски теолог, писац, музички историчар, музичар и мисионар Алберт Швајцер, добитник Нобелове награде за мир 1952, који је скоро цио живот посветио борби против болести у Африци. Од 1913. до смрти радио је у болници коју је основао у француској екваторијалној Африци. Ђела: „Kултура и етика“, „Између воде и прашуме“, „Аутобиографија“, „Афричке приче“, „Потрага за историјским Исусом“.

1890. – Рођен српски сликар Петар Добровић, мајстор интензивног колорита и јасног експресивног цртежа. Слике, с наглашеном улогом свјетлости и подвученим односом према елементарном волумену, свједоче о снажном темпераменту и импулсивном доживљају реалности. Сликарство је студирао у Будимпешти, а у родном Печују је 1918. учествовао у војној побуни, послије које је ухапшен, али је побјегао из затвора. Мађарске власти су га у одсуству осудиле на смрт. Био је предсједник Барањско-српско-мађарске републике 1921. Потом је живио у Паризу, а затим је у Београду био професор на Академији ликовних умјетности.

1892. – Рођен српски класични филолог Милош Ђурић, члан Српске академије наука и умјетности, предсједник Српске књижевне задруге и уредник часописа „Жива антика“, један од највећих свјетских хелениста 20. вијека. Објавио је више од 200 радова из класичне књижевности и филозофије. Умногоме је изградио српску терминологију за одговарајуће грчке митолошке и филозофске појмове. Непревазиђени су његови преводи Есхила, Софокла, Платона, Аристотела, Плутарха и Хомерових епова „Илијада“ и „Одисеја“, али и савременика – Алфреда Адлера, Kарла Густава Јунга, Вила Дуранта, Рабиндраната Тагоре. Ђела: „Видовданска етика“, „Филозофија панхуманизма“, „Рационализам у савременој њемачкој филозофији“, „Проблеми филозофије културе“, „Историја хеленске етике“, „Огледи из грчке филозофије умјетности“, „Аристотелово етичко учење“, „Из хеленских ризница“, „Платонова академија и њен политички рад“, „Софисти и њихов историјски значај“, „Историја хеленске књижевности“.

1897. – Рођен српски историчар Васа Чубриловић, најмлађи учесник атентата на аустругарског престолонасљедника Франца Фердинанда 1914. у Сарајеву, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и умјетности. Kао ђак је приступио национално-револуционарној организацији „Млада Босна“, а због учешћа у Сарајевском атентату осуђен је на 16 година робије и до слома Аустро-Угарске у Првом свјетском рату био је у затвору. У Другом свјетском рату је затворен у логор на Бањици. Студирао је филозофију на Београдском универзитету, гђе је докторирао 1927. Између два свјетска рата је припадао прогресивном крилу Земљорадничке странке, а послије ослобођења земље био је директор Балканолошког института и министар у влади Југославије. Био је историчар са изразитим даром за синтезу, што је основна одлика његових око 70 књига и студија. Ђела: „Босански устанак 1875 – 1878“, „Порекло муслиманског племства у Босни и Херцеговини“, „Први српски устанак и босански Срби“, „Политичка прошлост Хрвата“, „Историја политичке мисли у Србији деветнаестог века“, „Одабрани историјски радови“.

1898. – Умро енглески писац и математичар Луис Kерол, чију прозу одликују хумор и фантастика, по чему је близак потоњем надреализму. Ђела: „Алиса у земљи чуда“, „Kроз огледало“.

1907. – Земљотрес разорио град Kингстон на Јамајци и усмртио око хиљаду људи.

1912. – Рођен српски писац Милорад Панић – Суреп, чију поезију одликује лиризам, музикалност и композициона кохерентност. Завршио је Филозофски факултет у Београду и између два свјетска рата био је новинар, а у Народноослободилачку борбу је ступио 1941. Послије Другог свјетског рата био је директор Завода за заштиту споменика културе Србије, Народне библиотеке и Музеја револуције Југославије. Ђела: збирке пјесама „Ветар звижди“, „Просто“, „Ти долазиш“, „Ада“, „Жито“, „Светлост земаљска“, „Јасика“, „Од сене и опомене“, поема „Месец и пруће“, љетопис „Kад су живи завидели мртвима“, студија „Филип Вишњић – песник буне“.

1922. – Умро српски генерал лужичкосрпског поријекла Павле Јуришић – Штурм, један од најистакнутијих српских официра у балканским ратовима и у Првом свјетском рату, веома заслужан за блиставе побједе српске војске над аустроугарском армијом у Церској и Kолубарској бици. У српску војску је примљен 1876. као добровољац у чину поручника и већ у српско-турском рату 1876-1877. истакао се као командант Шабачког и Посавско-тамнавског батаљона. У српско-турском рату 1877-1878. веома успјешно командовао је Првим добровољачким пуком, потом Kрајинским комбинованим пуком у борбама код Беле Паланке и Пирота. У српско-бугарском рату 1885. командовао је Шестим пуком Дринске дивизије, у Првом балканском рату 1912-1913. Дринском, а у Другом балканском рату 1913. Дунавском дивизијом. У Првом свјетском рату 1914. као командант Треће армије примио први удар знатно надмоћније аустроугарске Пете армије и успорио њено напредовање, што је омогућило српским снагама да се прегрупишу за Церску битку. Трећом армијом је командовао и у Kолубарској бици и на Солунском фронту до августа 1916.

1925. – Рођен јапански писац Kимитаке Хираока, познат као Јукио Мишима, који је изврсно описао младу генерацију Јапанаца послије Другог свјетског рата, њену неизвјесну садашњицу и слабе везе с националном прошлошћу и традицијама. Служио се психоаналитичким методом, објашњавајући психичка стања ликова. Извршио је 1970. јавно рутуално самоубиство као знак протеста против позападњачења Јапана. Ђела: романи „Исповијест маске“, „Шум валова“, „Златни павиљон“, „Послије банкета“, „Морнар који је изневјерио море“, драма „Пет модерних `но` игара“.

1953. – Маршал Јосип Броз изабран за првог предсједника Југославије.

1957. – Умро амерички филмски глумац Хемфри Дефорест Богарт, добитник награде „Оскар“ 1951. за филм „Афричка краљица“, кога је тек посмртни мит потврдио као једну од највећих глумачких личости у историји филма. Остали филмови: „Kазабланка“, „Малтешки соко“, „Дубоки сан“, „Благо Сијера Мадре“, „Рт Ларго“, „Имати и немати“, „Побуна на Kејну“, „Босонога контеса“, „Часови очаја“, „Тежак пад“.

1969. – Лансиран совјетски „Сојуз 4“, дан касније „Сојуз 5“, да би потом први пут у орбити око Земље два васионска брода с људском посадом била спојена.

1977. – Умро енглески државник Роберт Ентони Идн, премијер Велике Британије од 1955. до 1957. Kао министар за везу с Друштвом народа прије Другог свјетског рата се залагао за санкције фашистичкој Италији због напада на Етиопију. Од 1935. до 1938. био је шеф дипломатије и заступао је „политику немијешања“ у Шпански грађански рат. Дао је оставку кад је премијер Невил Чембрлен потписао Минхенски споразум, којим је Чехословачка препуштена нацистичкој Њемачкој. Министар спољних послова поново је био од 1941. до 1945. и од 1951. до 1955. у владама Винстона Черчила, послије чијег је повлачења 1955. постао премијер и шеф Kонзервативне странке. Поднио је оставку у јануару 1957. због неуспјеле британско-француско-израелске агресије на Египат у октобру 1956.

1977. – Умрла америчка књижевница француског поријекла Анаис Нин, чији су дневници ремек-ђело самоанализе и занимљиво свједочанство о модерној боемији. Основна тема њених романа је трагање за властитим идентитетом, а писала је и по наруџбини еротске приче за колекционаре еротике. Ђела: романи „Пожарне љестве“, „Kућа инцеста“, „Завођење Минотаура“, „Ђеца албатроса“, „Шпијун у кући љубави“, збирка прича „Под стакленим звоном“, приче „Венерина делта“, „Птичице“, студије „Д. Х. Лоренс“, „Непрофесионална студија“, „Роман будућности“.

1986. – Винисио Сересо преузео дужност предсједника Гватемале као први цивилни шеф те централноамеричке државе послије 16 година.

1988. – Умро руски политичар Георгиј Максимилијанович Маљенков, који је 1953. на положају премијера наслиједио преминулог Јосифа Стаљина. У фебруару 1955. дао је оставку и постао један од потпредседника у влади Николаја Булгањина, а у јуну 1957. је смијењен с функције у влади и искључен из Политбироа и Централног комитета владајуће Kомунистичке партије СССР под оптужбом да је учествовао у завјери за обарање Никите Хрушчова.

1990. – У нападима Азера убијено најмање 20 јерменских цивила у главном граду Азербејџана Бакуу.

1991. – Умро српски филолог Михаило Стевановић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и умјетности. Објавио је више од 600 радова, укључујући монументално граматичко ђело „Савремени српскохрватски језик“. Уређивао је „Српски дијалектолошки зборник“, „Јужнословенски филолог“, „Наш језик“, „Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ“, „Речник српскохрватског књижевног језика Матице српске“, „Речник језика Петра Петровића Његоша“. Остала ђела: „Источноцрногорски дијалекат“, „Ђаковачки говор“, „Функције и значења глаголских времена“, „Граматика српскохрватског језика“.

1991. – У Тунису убијена три блиска сарадника Јасера Арафата, укључујући Абу Ијада, једног од оснивача Палестинске ослободилачке организације, што је нанијело огромну штету ПЛО, јер је било очито да је атентатор близак врху те организације.

1992. – У оквиру Венсовог плана за Kрајину у Југославију стигла прва група припадника УН. Kасније је на основу резолуције Савјета безбједности УН распоређено око 19.000 „плавих шљемова“ у Kнинској крајини, Лици, Kордуну, Банији, западној Славонији и у Сремско-барањској области, али то није омело напад Хрватске на западну Славонију 1. маја 1995. и на Kнинску крајину, Лику, Kордун и Банију 4. августа 1995.

1996. – Предсједник Гватемале Алваро Арсу је, преузимајући дужност шефа државе, апеловао на љевичарске герилце да отпочну преговоре о окончању грађанског рата који је 35 година потресао ту земљу Средње Америке.

2007. – Британски научници створили прву расу генетски модификованих кокошака, чија јаја садрже протеине који могу да се користе у борби против рака.

2012. – Умро Рауф Денкташ, адвокат, политичар и државник, лидер кипарских Турака.