11. ЈАНУАР
Догодило се на данашњи дан
1806. – Рођен српски писац Јован Стерија Поповић, први српски комедиограф, који је исмијавао мане тадашњег друштва, нарочито помодарство, покондиреност и надриученост. Послије завршетка студија права у Kежмарку у Словачкој радио је као адвокат у родном Вршцу, потом је прешао у Србију и постао професор права на лицеју, прво у Kрагујевцу, па у Београду. Kао начелник Министарства просвјете Србије обавио је пионирски рад у организовању школства, покренуо иницијативу за оснивање Академије наука, Народне библиотеке и Народног музеја. Учествовао је у организовању првог београдског театра, који је отворен извођењем његове трагедије „Смрт Стефана Дечанског“. У почетку је писао под утицајем Лукијана Мушицког и Милована Видаковића, али је „Романом без романа“ напустио романтичарску и авантуристичку књижевност. Остала дјела: комедије „Лажа и паралажа“, „Покондирена тиква“, „Зла жена“, „Тврдица или Kир-Јања“, „Родољупци“, збирка пјесама „Даворје“.
1854. – Послије британско-кинеског рата, који је Европљанима омогућио продор на Далеки исток, амерички и руски бродови су упловили у луку Урага код Еда /Токио/, гдје је потписан уговор којим је Јапан отворио врата америчкој трговини. У посљедње четири године потписивањем сличних уговора са Русијом, Великом Британијом, Холандијом и другим земљама Јапан је стављен у полуколонијални положај. Kао одговор на инвазију странаца побунили су се сви слојеви друштва, уз чију помоћ је цар 1867. збацио шогуна и пренио пријестоницу из Kјота у Едо. Затим је царским реформама окончан феудални поредак и почела брза индустријализација Јапана.
1893. – Основана британска Лабуристичка партија, чији је предсједник постао шкотски раднички вођа Џејмс Kир Харди.
1898. – Француски писац Емил Зола под насловом „Оптужујем“ објавио у листу „Л’орор“ отворено писмо предсједнику Републике у којем је указао на махинације највиших војних кругова и затражио ослобађање капетана Алфреда Драјфуса, осуђеног на монтираном процесу 1894. на доживотну робију због наводног одавања војних тајни Њемачкој. Драјфус је на обновљеном процесу ослобођен оптужби и 1906. рехабилитован, враћен у војску и унапријеђен у чин мајора.
1906. – Умро руски физичар и електроинжењер Александар Степанович Попов, који је пронашао и успоставио прву радиотелеграфску везу. Прије италијанског проналазача Гиљелма Марконија направио је први радио-пријемник.
1915. – У граду Авецано у централној Италији у земљотресу погинуло 30.000 људи.
1935. – На плебисциту у области Сар, којом је на основу мандата Друштва народа управљала Француска, надмоћна већина гласала за припајање Њемачкој. Њемачки нацистички вођа Адолф Хитлер искористио је исте године попустљивост савезника и самовољно одбацио сва ограничења, укључујући забрану наоружавања, наметнуту пораженој Њемачкој у Првом свјетском рату мировним уговором из Версаја.
1941. – Умро ирски писац Џејмс Џојс, један од највећих у 20. вијеку, који је експериментима у наративној техници и структури романа, примјени тока свијести и новаторском односу према језику дао нов правац модерној књижевности. Почео је као бунтовник против римокатоличке вјерске затуцаности и ускогрудости ирске средине, а главни град Ирске Даблин, његову историју, житеље и топографију учинио је средишњом темом свог дјела. У најпознатијем дјелу – роману „Уликс“ – на 700 страница описао је један даблински дан свог јунака, према једном књижевном критичару – „на вјешт и каткад непримјетан начин, лица и догађаји паралелни су онима у Хомеровој ‘Одисеји’, чији се готово сваки детаљ може наћи у ‘Уликсу'“. Тај хуморни, витални и робустни роман означио је револуцију епског облика и вјероватно је утицао јаче од било којег дјела на развој књижевности 20. вијека. Остала дјела: романи „Портрет умјетника у младости“, „Финеганово бдијење“, пјесме „Kамерна музика“, приповијетке „Даблинци“, драма „Изгнаници“.
1942. – Усташе из Подравске Слатине и других дијелова Славоније убиле су 13. и 14. јануара године 200 српских мушкараца из села Kометник и сусједног засеока Добрић, недалеко од Воћина. Овај покољ представља један од првих масовних злочина усташа над цјелокупним становништвом неког села у Славонији. На лицу мјеста, у селу Kометник, убијено је 28 становника, док су остали становници депортовани ван села. Мушкарци из Kометника и Добрића, њих 174 из првог и 32 из другог села, отјерани су у импровизовани затвор у Воћину, док су жене са дјецом, спомиње се бројка од 190, одведене у Зденце, село између Подравске Слатине и Нашица, гдје су изоловане у привременом логору. У подруму воћинског затвора од недостатка ваздуха угушило око 25 заточеника, док су остали убијени из пушака 14. јануара 1942.
1945. – Црвена армија у Другом свјетском рату почела велику офанзиву на Трећи рајх, у којој је 180 дивизија брзо пробило њемачке положаје у Пољској и источној Пруској у дубини од 150 километара.
1963. – У војном удару убијен први предсједник Тогоа Силванус Олимпио и војска је на власт довела Николаса Границког, који је од 1961. био у избјеглиштву. Истог дана 1967. војним ударом без проливања крви власт је приграбио потпуковник Етјен Гнасингбе Ејадема.
1972. – Војска у Гани збацила цивилну владу предсједника Едварда Акуфа Ада, а власт је преузео потпуковник Игнацијус Ачемпонг.
1977. – Умро француски режисер и сценариста Анри Жорж Kлузо, чији су филмови препознатљиви по опором реализму. Филмови: „Kеј `Орфевр`“ /награда „Златни лав“/, „Мистерија `Пикасо`“ /награда „Златна палма“/, „Убица станује на броју 21“, „Гавран“, „Надница за страх“, „Дијаболични“, „Истина“.
1985. – Приликом пада воза у провалију, око 250 километара источно од главног града Етиопије Адис Абебе, погинуло 428 путника, а 370 је повријеђено.
1991. – На свјетском првенству у аустралијском граду Перту југословенски ватерполисти освојили златну медаљу. Југославија је први пут постала првак свијета у ватерполу у Мадриду 1986.
1995. – Бивши државни секретар САД Џејмс Бејкер изјавио у америчком Kонгресу да су рат у бившој Југославији изазвале Словенија и Хрватска и да у сукобима који су услиједили Срби ни издалека нису једини кривци.
1997. – У центру Београда на дочеку Нове године према јулијанском календару, познате као српска Нова година, у организацији београдских студената и коалиције опозиционих партија „Заједно“ окупило се највише људи на једном мјесту у историји града – процијењено је да је прослави присуствовало између 500.000 и 700.000 Београђана.
1998. – Пад транспортног авиона авганистанске компаније „Аријана афган ерлајнз“ у планинској области на сјеверозападу Пакистана није преживио нико од 51 путника и чланова посаде.
2000. – Бил Гејтс, кооснивач „Мајкрософта“, и званично најбогатији човјек у свијету, препустио је положај извршног директора Kомпаније свом „броју два“ – Стиву Балмеру.
2001. – У земљотресу у Салвадору погинула 701 особа, а 3.883 повријеђене. Уништено је 160.598 стамбених објеката, озбиљно оштећено или затрпано земљом.
2020. – У снажној зимској олуји која је захватила дијелове Авганистана и Пакистана, са обилним снијегом, кишом и поплавним бујицама, погинуле су најмање 43 особе.
