Теодора Ковач: Републици Српској
На јуначкој крви, ти процвали цвијете
Што нам замириса и данас миришеш,
У дан наше дичне, крсне славе свете
Духом, којим вјеру Православну дишеш.
Поносна земљо наших прадједова
Рођена у дану првомученика,
Све од првих дана, па у љета нова
Једина си мати и највећа дика.
Зато кад год зачу ритам твоје химне
У грудима срце засвира најјаче,
Па загрли браћу, сестре преко Дрине,
Кад се чују трубе и када се плаче.
Увјек к твоме небу усправљамо главу
Да нам живиш вјечно, Господу на славу!
Теодора Ковач