СВЕТИ ПРВОМУЧЕНИК И АРХИЂАКОН СТЕФАН
Српска православна црква и њени вјерници, трећи дан по Божићу, молитвено прослављају Светог архиђакона Стефана.
Свети првомученик Стефан, архиђакон, бјеше сродник апостола Павла и Јеврејин од оних Јевреја који живљаху по областима јелинским. Бјеше Стефан први од седам ђакона, које апостоли свети рукоположише и поставише на службу око помагања сиротних у Јерусалиму.
Зато се и прозва архиђаконом. Силом своје вјере Стефан чињаше чудеса велика међу људима. Злобни Јевреји препираху се с њим, но биваху увијек побјеђивани његовом мудрошћу и силом Духа, који кроз њега дејствоваше. Тада посрамљени Јевреји, навикнути на преваре и клевете, узбунише и народ и старјешине народне против невиног Стефана, клеветајући га као да је хулио на Бога и на Мојсеја. Брзо нађоше лажне свједоке који то потврдише. Тада Стефан стаде пред народ и сви видјеше лице његово као лице ангела, то јест лице му бјеше озарено благодатном свјетлошћу као негда Мојсеју кад је с Богом говорио. И отвори Стефан уста своја и изређа многа доброчинства и чудеса Божја, која Бог учини у прошлости народу израиљском као и многе злочине и противљење Богу од стране тога народа. Нарочито их изобличи за убиство Христа Господа назвавши их издајницима и крвницима. И док они шкргутаху зубима, Стефан погледа и видје небо отворено и славу Божију. И то што виде, он објави Јеврејима: Ево видим небеса отворена и сина човјечијег гдје стоји с десне стране Бога (Дјела ап. 7). Тада га пакосници изведоше ван града и убише камењем. Међу мучитељима његовим бјеше и његов сродник Савле, доцније апостол Павле. У то вријеме стајаше у даљини на неком камену Пресвета Богородица са Светим Јованом Богословом и гледаше мучеништво овога првог мученика за истину Сина њеног и Бога, молећи се Богу за Стефана. То се десило на годину дана послијее силаска Духа Светога на апостоле. Тијело Светог Стефана тајно узе и сахрани на своме имању Гамалил, кнез јеврејски и потајни хришћанин. Тако славно сконча овај првјенац међу мученицима хришћанским и пресели се у Царство Христа Бога.
Тропар (глас 4):
Подвигом добрим подвизалсја јеси, первомучениче Христов и апостоле, и мучитељеј обличил јеси нечестије: каменијем бо побијен од рук безаконих, вјенец от јаже свише Десници пријал јеси, и к Богу взивал јеси, вопија: Господи, не постави им грјеха сего.
Свети Николај Велимировић, Пролог, 09. јануар / 27. децембар.
