СВЕТИ МУЧЕНИК СЕВАСТИЈАН; СВЕТИ МОДЕСТ И ДРУГИ
Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог мученика Севастијана, Светог Модеста и друге с њима.
Овај славни мученик Христов, Севастијан, роди се у Италији и би васпитан у граду Милану. У младости још преда се служби војничкој и као научен, изгледан и храбар омили цару Диоклецијану, који га постави за началника своје дворске гарде.
У тајности исповиједаше вјеру хришћанску и мољаше се Богу живоме. Као муж чесан, правичан и милостив бјеше Севастијан омиљен веома од војника својих. Гдје год могаше, он спасаваше хришћане од муке и смрти, а гдје то не могаше, он их храбраше, да неодступно гину за Христа Бога живога. Два брата Марка и Маркелина, који бјеху у тамници због Христа и већ на ивици да се одрекну Христа и поклоне идолима, Севастијан утврди у вјери и охрабри за мучеништво. Када им говораше да се не боје смрти за Христа, лице његово просвијетли се и сви видјеше лице његово свијетло као лице ангела Божјег. Своје ријечи потврди Севастијан у чудесима: исцијели од немила Зоу, жену тамничара Никострата, нијему шест година, и приведе крштењу и њу и сав дом Никостратов; исцијели и два болесна сина Клавдија војводе, и приведе крштењу Клавдија и дом његов; исцијели од једанаестогодишње подагре и ногобоље Транквилина, оца Маркова и Маркелинова, и приведе га крштењу, заједно са цијелим домом његовим; исцијели од исте болести и епарха римског Хроматија, и приведе крштењу њега и сина његовог Тивуртија. Од њих прво пострада света Зоа, коју ухватише на гробу апостола Петра гдје се Богу мољаше. Послије мучења бацише је у ријеку Тибар. Тада Тивуртија ухватише, и судија постави пред њега жар говорећи му да избере живот или смрт, то јест или да баци тамјан и покади идолима, или да сам стане бос на жар. Свети Тивуртије прекрсти се и стаде босоног на жар и оста неповријеђен. Потом би посјечен мачем; Никострат би убијен мотком; Транквилијан потопљен у воду; Марко и Маркелин мучени и копљима избодени. Тада Севастијан би изведен пред цара Диоклецијана. Цар га укори за издајство, но он рече: „Ја се свагда молим Христу моме за здравље твоје и за мир царства Римског“. Цар нареди да га голог стријелама стрељају. Војници га дотле стријељаху докле све тијело мучениково не би покривено стријелама, те се више и не виђаше од стријела. И када сви мишљаху да је мртав, он се јави жив и потпуно здрав. Тада га незнабошци моткама убише. Пострада славно за Христа Господа свога и пресели се у Царство небеско 287. године у време Диоклецијана цара и Гаја, епископа римског.
Тропар (глас 4):
Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви вијенац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље побиједише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.
Свети Модест, патријарх јерусалимски
Извор: Пријатељ Божији
Када му родитељи умријеше, њему бјеше само пет мјесеци. Но Божјим Промислом би васпитан у духу хришћанском. Када одрасте, би продан као роб неком незнабошцу у Мисир. Но он успје, те обрати свога господара у вјеру Христову. Господар му дарова слободу. Он се повуче на гору Синајску, гдје се подвизавао до педесет девете године своје. Тада би изабран за патријарха јерусалимског. Пасао стадо Христово као прави пастир и упокојио се мирно 633. године у деведесет седмој години свога живота.
Свети Николај Велимировић, Пролог, 31 / 18. децембар.
