СВЕТИ МУЧЕНИК ЕВСТРАТИЈЕ; СВЕТИ СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ГАВРИЛ, ПАТРИЈАРХ СРПСКИ
Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог мученика Евстратија и Светог свештеномученика Гаврила, патријарха српског.
Евстратије свети бјеше римски војвода у граду Саталиону, Евгеније му бјеше друг у војсци, Орест бјеше, такође, угледан војник, Аксентије свештеник, а Мардарије прост грађанин и земљак Евстратијев, будући обојица из града Аравракина. Царски намјесници Лисије и Агрикола мучише најпре Аксентија као свештеника. Видјећи невино страдање хришћана, Евстратије се сам пријави Лисију и изјави, да је хришћанин. За вријеме мучења Евстратијева ступи Евгеније пред судију и узвикну: „Лисије, и ја сам хришћанин“. А када Евстратија провођаху са осталим мученицима кроз град Аравракин, видје их Мардарије са крова своје куће, опрости се са женом и двоје нејаке дјеце, и појури за њима вичући мучитељима у лице: „И ја сам хришћанин као и господин мој Евстратије“. А светом Оресту испаде крст из њедара, када стријељаше нишан пред Лисијем, по чему га Лисије позна да је хришћанин, што и сам Орест отворено исповједи. Бјеше Орест млад и красан војник, и растом надвишаваше све остале војнике. Аксентије би посјечен, Евгеније и Мардарије скончаше у мукама, Орест издахну на усијаном гвожђу, а Евстратије у пећи огњеној. Пред смрт причести светог Евстратија у тамници свети Власије (в. 11. фебруар). Мошти њихове бјеху доцније пренијете у Цариград и сахрањене у цркви њиховог имена – Светих Петочисленика. У тој цркви њих су виђали живе, а свети Орест јавио се и светом Димитрију Ростовском. Од светог Евстратија остала је красна молитва која се чита на суботњој полуноћници: Величаја величају тја Господи.
Тропар (глас 4):
Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви вијенац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље побиједише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.
Свештеномученик Гаврил, патријарх српски
Извор: Radio Glas
У страшно вријеме турске владавине над Србијом овај велики јерарх оде у Русију, гдје је учествовао на Сабору московском 1655. године. Вративши се, би оптужен као велеиздајник. Уз то још подигоше тужбу на њ неки зли Јевреји зато што бјеше превео неколико Јевреја у вјеру хришћанску. У својој тужби Јевреји наведоше, како он ради на покрштењу Турака, да би тиме јаче озлоједили турске власти. Изведен на суд, он би осуђен да прими вјеру мухамеданску. Но како Гаврил не хтједе о томе ни чути, то би, послије тамновања, на смрт осуђен и објешен у Бруси 1659. године. И тако оде своме љубљеном Христу, да од Њега прими двојни вијенац, и као јерарх и као мученик.
Тропар (глас 1):
Био си осуђен неправедним судом и објешен, и као жртва свештена, жива и одушевљена, Владици свом Христу си био принет. Зато си и на небески жртвеник био примљен, свештеномучениче Гаврило, достојни поштовања.
Свети Николај Велимировић, Пролог, 26 / 13. децембар.
