Вечерас почиње Ханука

Са заласком сунца вечерас почиње – Ханука или Хаг Хаурим, празник слободе и свјетлости, који ће трајати до 26. децембра.

Као један од највећих јеврејских празника, обиљежава се као знак сјећања на догађај из 164. године прије Христа, када је послије три године борби и прогона поново посвећен јерусалимски Храм.

Хеленски краљ је забранио јеврејске обреде, што је изазвало јеврејску побуну коју су предводили Макабејци. Након смрти Епифана, хеленског краља, Храм је очишћен и поново посвећен.

За овај догађај везује се и легенда о свијећи која је горела у Храму иако за њу није било довољно уља. Пронађена количина уља била је довољна само за један дан горења, али се догодило чудо и лампа је горела пуних осам дана. Светлост је створена са духовног аспекта побједе и тако је Ханука остала празник свјетлости.

За вријеме овог празника свијеће се пале посебно на осмокраком свећњаку „ханука“, тако да се свако вече пали по једна свијећа.

Оно што чини овај празник тако занимљивим јесте склоност ка прженој храни која означава прославу чуда уља које је држало менору упаљеном прије скоро 2200 година. Пржена храна као што су палачинке од кромпира (латкес на јидишу и лививот на хебрејском) и крофне (суфганииот на хебрејском) су традиционалне посластице Хануке јер се кувају у уљу и подсјећају на чудо празника.

Ханука је јеврејски празник који се слави осам дана и ноћи. Обиљежава поновно освећење Светог храма у Јерусалиму након побједе Јевреја над сиријским Грцима 164. године прије нове ере. Као и многи јеврејски празници, Ханука има пратеће традиције у исхрани. Многе од ових традиција су снажно повезане са причом о чуду Хануке.

Породице обично имају велики празнични оброк са пријатељима и проширеном породицом првог или последњег дана Хануке; другим данима пале менору, благосиљају и (у неким домаћинствима) дају дарове.

Многи јеврејски празници се прослављају углавном код куће, међу пријатељима и породицом. Храна је увијек велики дио јеврејских прослава, а многа храна која се једе у Хануки такође је популарна на другим догађајима (укључујући недјељне оброке у Шабату). Цхаллах (хљеб од плетених јаја), на примјер, није специфичан за Хануку, иако ће се врло вјероватно наћи на столу током Фестивала светлости.

Не постоји правило о томе ко обезбеђује празничну храну на прослави јеврејског празника. Често ће чланови породице донијети ‘специјална’ јела да подијеле. Неке јеврејске породице припремају јела по рецептима који сежу у прошлост; многи амерички Јевреји донијели су рецепте са собом из Русије, Њемачке или других земаља.

Склоност прженој храни током Хануке је у знаку прославе чуда уља које је држало менору упаљеном пре скоро 2200 година. Пржена храна као што су палачинке од кромпира (латкес на јидишу и лививот на хебрејском) и крофне (суфганииот на хебрејском) су традиционалне посластице Хануке јер се кувају у уљу и подсећају нас на чудо празника.

Млијечне намирнице имају снажну симболичку везу и са Хануком, у вези са причом о Јудити. Према легенди, Јудита је била велика љепотица која је спасла своје село од Вавилонаца тако што је очарала свој пут у непријатељски логор са корпом сира и вина. Непријатељски генерал Олоферн се напио и онесвестио, а Јудита му је одрубила главу сопственим мачем. На овај начин, Јудитх је спасила свој народ и на крају је постало традиционално јести млечну храну у част њене храбрости.

Нека свјетлост упаљених свијећа обасја цијели свијет и испуни срца љубављу и разумијевањем..

Фотографија: rtv7.ba