Ваведење Пресвете Богородице

Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Ваведење Пресвете Богородице.

Када се Пресветој Дјеви Марији навршише три године од рођења, доведоше је родитељи њени свети, Јоаким и Ана, из Назарета у Јерусалим, да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме. Три дана пута има од Назарета до Јерусалима; но идући на богоугодно дјело тај пут не бјеше им тежак.

Сабраше се и многи сродници Јоакимови и Анини, да узму учешћа у овој светковини, у којој узимаху учешћа невидљиво и ангели Божји. Напријед иђаху дјевице са запаљеним свијећама у рукама, па онда Пресвета Дјева, вођена с једне стране оцем својим, а с друге мајком. Бјеше Дјева украшена царским благољепним одјећама и украсима, како и приличи кћери царевој, невјести Божјој. За њима посљедоваше множина сродника и пријатеља, сви са запаљеним свијећама. Пред храмом бјеше 15 степена. Родитељи дигоше Дјеву на први степен, а она онда сама брзо узиђе до врха, гдје је срете првосвештеник Захарија, отац Светог Јована Претече, и узевши је за руку уведе је не само у храм него у Светињу над Светињама, у коју нико никада не улажаше осим архијереја, и то једанпут годишње. Свети Теофилакт Охридски вели да је Захарија „ван себе био и Богом обузет” када је Дјеву уводио у најсветије мјесто храма, иза друге завјесе, иначе се не би могао овај поступак његов објаснити. Тада родитељи принесоше жртву Богу, према закону, примише благослов од свештеника, и вратише се дома, а Пресвета Дјева оста при храму. И пребиваше она при храму пуних 9 година. Док јој бјеху родитељи живи посјећиваху је често, а нарочито блажена Ана. Када пак родитељи њени бјеху Богом одазвани из овога свијета, Пресвета Дјева оста као сироче и не жељаше никако до смрти удаљавати се из храма нити ступати у брак. Како то бјеше противно и закону и обичају у Израиљу, то она по навршетку 12 година би дата Светом Јосифу, сроднику своме у Назарет, да под видом обручнице живи у девствености, те тако и да своју жељу испуни и привидно закон задовољи. Јер у то вријеме не знаде се у Израиљу за дјевојке завјештане на дјевство до краја живота. Пресвета Дјева Марија бјеше прва таква доживотно завјештана дјевојка, и њој послије сљедоваху у цркви Христовој хиљаде и хиљаде дјевственица и дјевственика.

Тропар (глас 4):

Днес благоволенија Божија предображеније и человјеков спасенија проповједаније в храмје Божији јасно Дјева јављајетсја, и Христа всјем предвозвјешчајет: тој и ми велегласно возопијим: радујсја, смотренија зиждитељева исполњеније.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 04. децембар / 21. новембар.