Догађаји

1443 — Искористивши лажно писмо султана Мурата II, Скендербег је постао господар Кроје.

1520 — Португалски морепловац Фердинанд Магелан упловио у Пацифик, прошавши из Атлантског океана кроз мореуз који сада носи његово име.

1830 — У Београду на Ташмајдану у присуству кнеза Милоша и београдског паше свечано је прочитан хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије. Турци су након тога продали своја имања Србима и напустили Београд.

1830 — Владика Петар II Петровић Његош је лишио титуле гувернадура Вуколаја Радоњића.

1905 — Ирски националиста Артур Грифит основао у Даблину партију Шин Фејн, чији је главни задатак била борба за осамостаљење Ирске од Велике Британије.

1920 — У Краљевини СХС одржани су први избори за Уставотворну скупштину. Највише гласова добили су демократе освојивши 92 од 419 мандата и радикали са 91 мандатом, а изненађење су приредили комунисти са 50 посланичких места. Жене, војници и официри, као и припадници националних мањина, нису имали право гласа.

1943 — У Техерану су у Другом светском рату, на првом заједничком састанку, совјетски лидер Јосиф Стаљин, председник САД Френклин Рузвелт и британски премијер Винстон Черчил разматрали отварање другог фронта у Европи, операције на источном фронту, послератно уређење Европе и питање Југославије. Договорено је да се Југославија обнови „у потпуном територијалном интегритету и независности, с тим што ће питање њених западних граница бити решено после рата“.

1962 — Група усташких терориста напала Представништво ФНРЈ у Бад Годесбергу, у близини Бона, који је тада био главни град Западне Немачке. Овом приликом рањено је двоје службеника амбасаде – Момчило Поповић и Стана Довган. Момчило Поповић, преминуо је 13 дана касније у болници у Бону, а потом је проглашен за народног хероја Југославије.

1954 — Ернесту Хемингвеју додељена Нобелова награда за књижевност.

1971 — Припадници палестинске терористичке организације Црни септембар убили су јорданског премијера Васфија ел Тела у Каиру, где је допутовао ради учешћа на Арапској конференцији.

1979 — Новозеландски авион DC-10 је ударио у планину Еребус на Антарктику, што није преживео нико од 257 путника и чланова посаде.

Рођења

1820 — Фридрих Енгелс, немачки филозоф, историчар, комуниста, социолог, новинар и револуционар, најближи сарадник Карла Маркса.

1881 — Штефан Цвајг, аустријски писац, драматург, новинар и биограф.

1909 — Александар Ранковић, комунистички револуционар, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Србије, јунак социјалистичког рада, народни херој Југославије и потпредседник СФР Југославије. (прем. 1983)

Смрти

1878 — Ђура Јакшић, српски сликар, песник и приповедач.

1939 — Џејмс Нејсмит, канадски изумитељ кошарке

1945 — Двајт Дејвис, амерички тенисер и политичар.

1952 — Јелена Савојска, италијанска краљица.

1954 — Енрико Ферми, италијански физичар.

2010 — Лесли Нилсен, канадско-амерички глумац.

2011 — Анте Марковић, последњи премијер СФРЈ и први председник бившег Савеза реформских снага Југославије.