Свети Јован Златоусти
Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог Јована Златоустог.
Патријарх Цариградски. Рођен у Антиохији 354. године од оца Секунда војводе и матере Антусе. Учећи грчку филозофију Јован се згнуша на грчко незнабоштво и усвоји вјеру хришћанску као једину и свецијелу истину. Би Јован крштен од Мелетија патријарха Антиохијског, а по том и његови родитељи примише крштење. По смрти родитеља замонаши се Јован и поче се строго подвизавати. Тада написа књигу „О свештенству“, и тада му се јавише Свети апостоли Јован и Петар проричући му велику службу, велику благодат али и велико страдање. Када је требао бити посвећен за свештеника јави се ангел Божји истовремено и патријарху Флавијану (послије Мелетија) и самом Јовану. А када га патријарх рукополагаше, видјеше сви бијела свијетла голуба над главом Јовановом. Прослављен због мудрости, подвига и силе ријечи, би Јован изабран, по жељи цара Аркадија, за патријарха Цариградског. Шест година управљаше црквом као патријарх са несравњивом ревношћу и мудрошћу. Посла мисионаре незнабожачким Келтима и Скитима; сузби симонију у цркви збацивши многе епископе – симонисте; рашири милосрдну дјелатност цркве; написа нарочити чин свете Литургије; постиди јеретике; изобличи царицу Евдоксију; растумачи Свето Писмо својим златним умом и језиком, и остави цркви многе драгоцјене књиге својих бесједа. Народ га прослави, завидљивци га омрзоше, царица га два пут посла у изгнанство. У изгнанству проведе 3 године, и сконча на Крстовдан, 14. септембра 407. године у мјесту Коману у Јерменији. Пред смрт опет му се јавише Свети апостоли Јован и Петар, као и Свети мученик Василиск (22. маја), у чијој цркви прими посљедње причешће. „Слава Богу за све!“ бјеху његове посљедње ријечи, и с тим ријечима душа се златоустог патријарха пренесе у Рај. Од моштију Златоустових глава му почива у Успенском храму у Москви, а тијело у Ватикану у Риму.
Тропар, глас 8.
Благодат из твојих уста заблиста као свјетлост огња и просвијетли Васељену, свету стече ризницу несреброљубља и нама показа висину смиреноумља. Зато учећи нас твојим ријечима, оче Јоване Златоусти, моли Христа Бога Логоса, да спасе душе наше.
Свети Николај Велимировић, Пролог, 26 / 13. новембар.
