Свети мученик Мина; Свети краљ Стефан Дечански
Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог мученика Мину, те Светог краља Стефана Дечанског – Мратиндан.
Мисирац по поријеклу и војник по занимању св. Мина, као истинити хришћанин, не могаше гледати одвратно жртвоприношење идолима, те напусти и војску, и град, и људе, и све, па оде у пусту планину. Јер лакше бјеше св. Мини живјети с дивљим звјеровима неголи с људима незнабожним. Једног дана прозре св. Мина из даљине незнабожачко празновање у граду Катуанији, па се спусти у град, и пред свима објави своју вјеру у Христа Бога живога, а изобличи идолопоклонство и незнабоштво као лаж и мрак. Кнез града тога, неки Пирос, упита Мину ко је и шта је. Одговори му светитељ: „Отаџбина ми је Мисир, име ми је Мина, био сам официр, но видјећи идолопоклонство одрекох се ваших почасти. Сад дођох да пред свима објавим Христа мога као Бога истинитога, да би и Овај мене објавио као слугу Свога у царству небеском.“Чувши ово Пирос стави Мину светога на велике муке. Шибаху га, стругаху гвозденим четкама, опаљиваху свијећама, и мучаху разним другим мукама, па га најзад мачем посијекоше. Тијело му бацише у огањ, да га не би хришћани узели, но хришћани ипак спасоше од огња неке дијелове. Те остатке они чесно сахранише, а доцније они бише пренијети у Александрију и тамо сахрањени, и над њима црква саграђена. Пострада св. Мина око 304. године и пресели се у царство Христово. Но би и оста велики чудотворац у обадва живота, и на земљи и на небу. Ко год је св. Мину славио и на невољи у помоћ га са вјером призивао, томе је он помагао. Више пута јављао се као ратник на коњу, да помогне вјернима или да казни невјерне.
Свети Стефан Дечански, краљ Српски
Син краља Милутина и отац цара Душана. По наређењу необавјештеног оца био осљепљен, а по наређењу лакомисленог сина био у старости удављен. При осљепљењу јавио му се св. Никола у храму на Овчем пољу, и показао му његове очи рекавши: „Стефане, не бој се, ево твојих очију на моме длану, у своје вријеме ја ћу ти их вратити“. Пет година провео у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља (Пантократора). Својом мудрошћу и подвигом, кротошћу и благочешћем, трпељивошћу и благодушношћу превасходио је Стефан не само све монахе у манастиру него и сав Цариград. Када се наврши 5 година јави му се опет св. Никола и рече му: „дошао сам да испуним своје обећање“. И осјени слијепог краља крсним знамењем, и краљ прогледа. Из благодарности Богу саградио храм Дечански, једно од ријетко дивних дјела византијске умјетности и један од најзнаменитијих споменика негдашњег српског благочешћа. Св. краљ Стефан са св. Савом и св. кнезом Лазаром чини једну прекрасну триаду од светости, благородства и самопожртвовања, које је народ српски дао. Као мученик проживио свој земни вијек, и као мученик скончао 1336. год., примивши вијенац бесмртне славе од Сведржитеља, коме је вјерно послужио.
Тропар, глас 4.
Царство на Земљи си добро водио и порфиру си носио, страдалче. Смирено си стекао мудрост, сиромашне посјећујући и свима хљеб раздајући. Зато те божанска Света Тројица овјенча заједно и вијенцем мучеништва и Царства Небеског.
Свети Николај Велимировић, Пролог, 24 / 11. новембар.
