Свети мученици Маркијан и Мартирије

Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Свете мученике Маркијана и Мартирија.

Ови светитељи Божји бјеху клирици при патријарху Цариградском Павлу у вријеме цара Констанција. По смрти великог цара Константина јерес Аријева, која дотле бјеше пригушена, опет оживје и поче узимати маха. Па и сам цар Констанције нагињаше тој јереси.

На двору царевом бјеху два утицајна великаша, Јевсевије и Филип, обојица ватрени Аријанци. Њиховим утицајем би патријарх Павле збачен с пријестола и протјеран у Јерменију, гдје га Аријанци удавише. Пријесто патријарашки заузе злочестиви Македоније. У то вријеме, када Православље имаше да води двије љуте борбе, против незнабожаца и против јеретика, Маркијан и Мартирије, заложише се свом снагом и одлучношћу за Православље. Маркијан бјеше чтец, а Мартирије ипођакон при саборној цркви, и под патријархом Павлом бјеху патријархови нотари (писари). Аријанци покушаше најприје да их потплате, но када ови свети мужеви то одбише с презрењем, они их на смрт осудише. Када их изведоше на губилиште, они уздигоше руке и помолише се Богу благодарећи Му за мученичку кончину живота свога: „Господе, радујемо се што оваквом смрћу излазимо из овога живота. Удостој нас, бити причасницима живота вјечнога, Ти животе наш!“ Тада подклонише главе свете под мач, и бише посјечени, 355. год. На њиховим чудотворним моштима доцније подигао је цркву у њихово име св. Јован Златоуст.

Тропар (глас 4):

Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви вијенац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље побиједише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 07.новембар / 25. октобар.