Поштовање Дејтонског споразума од суштинског значаја за успјех БиХ
Република Српска сматра да је дијалог, у доброј вјери и у оквиру Дејтона, кључ дугорочног успјеха БиХ и чврсто је увјерена да БиХ може успјети под условом да домаће стране и међународна заједница поштују Дејтонски споразум, наведено је у 28. Извјештају Републике Српске Савјету безбједности УН, који је упутила Влада Српске.
У документу се истиче да је Дејтонски споразум камен темељац регионалног мира више од четврт вијека и не само да је донио трајан мир, него је и дао формулу за стабилност и демократско управљање у земљи са три дубоко подијељене етничке групе са снажним, али различитим идентитетима.
У Извјештају се наводи да су године тешких дипломатских напора, поткријепљених детаљним анализама расположивих опција за успостављање мира у БиХ, произвеле Споразум којим у потпуности није био задовољан нико, али су га сви прихватили, те да су напади на тај документ унутар и изван БиХ непромишљени, кратковиди и опасни.
Да би се разумјела потреба за посебним уставним системом који је успостављен Дејтонским споразумом, како се наводи, прво треба познавати компликовану и трагичну историју БиХ, која је, током своје цјелокупне историје, најчешће била административна јединица неке стране колонијалне силе.
Становништво БиХ чине превасходно три народа – Бошњаци који су претежно муслимани, Хрвати који су претежно римокатолици и претежно православни Срби.
Сваки од ова три народа има снажан историјски, културни и вјерски идентитет и дубоке ране из историје сукоба на овом подручју, гдје су се различите регионалне колонијалне силе бориле за превласт над Балканом.
„Постоји велика доза разумљивог неповјерења између грађана БиХ, које је укоријењено у сјећањима на убијене пријатеље и рођаке, уништене куће и расељене породице у ратним сукобима“, истиче се у Извјештају Савјету безбједности.
Ту се наводи да, иако је грађански рат у БиХ из деведесетих био разоран за све народе у БиХ, данак плаћен у том рату мањи је него у раздобљима крвопролића у прошлости.
Као примјер се наводи да је током Другог свјетског рата пронацистички хрватски усташки режим, који је управљао подручјем БиХ у том раздобљу, поклао, уз сарадњу неких локалних муслимана, око 800.000 Срба, заједно са десетинама хиљада Јевреја и Рома.
„Сјећања Срба у БиХ на страдање од руке других народа још су свјежа, а њихов страх од губитка права и потпадања под политичку доминацију другог народа није ирационалан и не може се једноставно избрисати неким политичким одлукама чланова међународне заједнице“, наводи се у Извјештају.
Дејтонски споразум одговорио је на међунационално неповјерење у БиХ успостављањем децентрализованог уставног система који већину владиних функција препушта двјема аутономним политичким јединицама, који се у Споразуму називају ентитети.
Устав БиХ, као Анекс 4. Дејтонског споразума, институцијама на нивоу БиХ даје свега неколико надлежности, као што су спољна и спољнотрговинска политика, док „све владине функције и овлашћења, која нису овим Уставом изричито дата институцијама БиХ, припадају ентитетима“.
„Значајна аутономија загарантована је ентитетима Дејтонским споразумом дјелимично и ради боље функционалности БиХ, која се обезбјеђује максималним смањењем броја спорних питања која захтјевају одлуке на нивоу БиХ. Као што је Ричард Холбурк, главни преговарач испред САД у Дејтону, рекао 2007. године, `Босна је федеративна држава. Мора и бити структурисана као федеративна држава. Не можете имати унитарну владу зато што би се земља вратила сукобима`“, напомињу у Извјештају.
Устав БиХ, додаје се, такође укључује механизме заштите сваког од некада зараћених конститутивних народа у БиХ.
„На примјер, Устав предвиђа трочлано Предсједништво састављено од по једног Бошњака, Хрвата и Србина. Према Уставу: `Предсједништво ће настојати да усвоји све одлуке… консензусом`, а члан Предсједништва који није сагласан може спријечити да одлука Предсједништва ступи на снагу у одређеним околностима. Ови механизми заштите сваком конститутивном народу дају увјеравање да неће пасти под доминацију једног или више других народа“, наведено је у Извјештају.
Током година, додаје се, кроз уредбе о људским правима и притисак чланова међународне заједнице, БиХ је све више централизована под бошњачком контролом уз флагрантно кршење Устава.
„Било је повремених међународних напора да се поново отворе преговори о дејтонском компромису и измијени Устав БиХ тако да се да легитимитет већ извршеној неуставној централизацији. Приједлози амандмана, као што су `априлски пакет` из 2006. године и разговори у војној бази Бутмир из 2008. године пропали су јер њихова визија централизованије БиХ није у потпуности одговарала историјској и политичкој стварности БиХ. Устав БиХ је тако задржао свој децентрализован карактер“, истиче се у Извјештају.
Ипак, истакнуто је у Извјештају, пошто је усвајање легитимних амандмана на Устав пропало, СДА и њене присталице у ОХР-у редовно пренебрегавају Устав у служби централизације.
У 28. Извјештају Републике Српске Савјету безбједности УН истиче се да критичари специјалних дејтонских механизама заштите регија и националних заједница нису свјесни чињенице да је таква заштита уобичајена у успјешним демократским државама широм Европе и свијета.
„Као што је детаљније наведено у Прилогу другом уз 27. Извјештај Српске Савјету безбједности УН, многе земље које имају неколико снажних националних или вјерских идентитета осигурале су мир и стабилност уграђујући регионалну аутономију и национална права у устав. Успјех ових држава, међу којима су и дугогодишње чланице ЕУ, показује да не постоји контрадикција између успјешне владавине, са једне, и регионалне аутономије и националних права, са друге стране“, наглашено је у Извјештају.
Уз то, додаје се, успјех држава чланица ЕУ које имају регионалну аутономију и национална права у свом систему такође показује да не постоји разлог који би онемогућио спровођење директива ЕУ у БиХ уз очување дејтонске формуле.
„Република Српска је у потпуности посвећена Дејтонском споразуму, као и суверенитету, територијалном интегритету и уставном поретку БиХ“, истиче се у Извјештају.
Република Српска своју опредијељеност досљедно наглашава већ дуги низ година у својим редовним извјештајима Савјету безбједности УН.
Њена опредијељеност укључује и одлучност да се Устав БиХ, укључујући одредбе које гарантују аутономију ентитета и права конститутивних народа, вјерно поштују.
„Српска инсистира на томе да уставну структуру успостављену Дејтонским споразумом и владавину права засновану на тој уставној структури поштују стране и у БиХ и ван ње. Српска ће наставити да ради на заштити својих права из Устава БиХ политичким и правним средствима, уз став да БиХ може успјети и напредовати само ако се буду штитила права ентитета и конститутивних народа“, наведено је у Извјештају.
У документу се наводи да Република Српска сматра да је дијалог, у доброј вјери и у оквиру Дејтона, кључ дугорочног успјеха БиХ те да је чврсто увјерена да БиХ може успјети под условом да домаће стране у БиХ и међународна заједница поштују Дејтонски споразум.
Да би БиХ имала икакву шансу да успије и оствари просперитет важно је да чланови међународне заједнице подрже Дејтонски споразум, укључујући Устав БиХ, који је основни елемент који овај споразум чини успјешним.
У Извјештају се наводи да, нажалост, неки чланови међународне заједнице са ароганцијом гледају на Дејтонски споразум, те да њихови необавијештени и непромишљени ставови представљају тријумф наивне наде над искуством и угрожавају стабилност и будућност земље.
„На примјер, забрињава то што резолуција њемачког Бундестага о БиХ, коју је усвојио 7. јула 2022. године, указује да се Њемачка, један од гаранта Дејтона, окреће против Споразума. Резолуција позива на укидање Устава БиХ, очигледно у корист неког новог, постдејтонског устава који би избрисао конститутивне народе БиХ. Међутим, заштита конститутивних народа Уставом БиХ била је један од кључева трајног мира у БиХ. Чисто `грађанска` БиХ била би она у којој би сви у БиХ дошли под доминацију најбројнијег народа, Бошњака, на челу са исламистичком СДА“, истакнуто је у документу.
Наглашава се да је таква БиХ незамислива и потпуно неприхватљива за Србе и Хрвате те да је једина будућност БиХ је да буде земља са ентитетима који уживају висок степен аутономије и механизмима заштите три конститутивна народа, како је загарантовано Дејтонским споразумом.
„Како су написали амерички научници Давид де Брујин /David de Brujin/ и Марта Врбетић, резолуција Бундестага је `опасно неуравнотежена и изричито одбацује кључне карактеристике Дејтонског споразума`. Резолуција представља и непримјерено уплитање у унутрашње ствари БиХ“, наведено је у Извјештају.
Република Српска позива њемачку владу да се одмах и недвосмислено огради од резолуције Бундестага и још једном потврди подршку Њемачке Дејтонском споразуму и Уставу БиХ.
„Нажалост и на изненађење, њемачка влада за сада ћути, што изазива легитимну забринутост у погледу привржености Њемачке Дејтонском споразуму, њеног мијешања у послове БиХ и будућих намјера према БиХ. У свјетлу ових забрињавајућих сигнала из Берлина, други чланови међународне заједнице требали би да апсолутно јасно ставе до знања да се не слажу са позивом Бундестага на укидање Устава БиХ и позову Њемачку да се поново обавеже на подршку Дејтонском споразуму“, наглашено је у документу.
Да би БиХ остала одржива као држава, истиче се у Извјештају, бошњачки политички врх мора коначно престати да одбацује Дејтонски компромис и активно ради на његовом подривању.
„Усвојеном платформом СДА тражи се потпуно укидање дејтонског уређења – укључујући ентитете и механизме заштите конститутивних народа – у корист унитарне државе у којој би потпуно доминирао само један конститутивни народ: Бошњаци“, пише у Извјештају који је Влада Српске упутила Савјету безбједности УН.
Додаје се да СДА такође одбија изборну реформу коју захтјева одлука Уставног суда БиХ у предмету „Љубић“ јер се њом угрожава хегемонија бошњачког политичког врха.
„Непопустљивост СДА у погледу спровођења одлуке у предмету `Љубић` изазвала је дуготрајну политичку кризу у ФБиХ и навела хрватске странке да позову на територијалну реорганизацију БиХ како би се заштитила равноправност Хрвата као конститутивног народа“, наводи се у Извјештају.
Лидери бошњачких политичких странака, додаје се, и даље се супротстављају јасној одредби Устава БиХ да је спољна политика у надлежности Предсједништва БиХ.
„Поред тога, бошњачке политичке странке малициозно блокирају кључне пројекте економског развоја у Републици Српској. На примјер, политичари попут Бисере Турковић покушавају да зауставе изградњу хидроелектране `Бук Бијела`, која би производила 93 МВ безкарбонске и јефтине електричне енергије и новог аеродрома у Требињу, који би подстакао економски развој југа БиХ“, наведено је у Извјештају.
Истиче се да ускраћивање могућности једном народу да несметано слиједи свој економски развој и користи своја природна богатства и ресурсе представља кршење члана првог Међународног пакта о грађанским и политичким правима и члана првог Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима, чија су права уграђена у Устав БиХ.
„Дејтонски Општи оквирни споразум у првом члану гласи: `Стране ће остваривати своје односе у складу са начелима изложеним у Повељи УН, као и у Хелсиншком завршном акту и другим документима Организације за безбједност и сарадњу у Европи`. Повеља УН, Хелсиншка декларација и Повеља ОЕБС-а из Париза за нову Европу такође признају право на самоопредјељење народа“, наводи се у документу.
У Извјештају се наводи да Дејтонски споразум штити право на самоопредјељење Бошњака, Срба и Хрвата тиме што ентитетима БиХ даје широку аутономију и успоставља механизме заштите три конститутивна народа у БиХ.
„Блокирањем виталних економских пројеката негира се право на самоопредјељење народа загарантовано Дејтоном. Што више Бошњаци у Сарајеву Србима и Хрватима буду ускраћивали ово право, то ће се српско и хрватско грађанство све више питати да ли до самоопредјељења може доћи и на неки други начин“, истиче се у документу.
Извор: СРНА
