Свети апостол и јеванђелист Лука; Свети Петар Цетињски
Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог апостола и јеванђелиста Луку, (Лучиндан), те Светог Петра Цетињског.
БОЖЕСТВЕНИ ЛУКА, И УМАН И УЧЕН, ДРАГОВОЉНО БЕШЕ ЗА ГОСПОДА МУЧЕН.
Родом је био из Антиохије Сиријске. Још у својој раној младости изучио је грчку филозофију, медицину и живопис. У вријеме дјеловања и рада Господњег овдје на земљи, лицем у лице срео се са Спаситељем, чуо је Његову спасоносну науку и био је свједок чудесних дјела Његових.
Због тога, његово срце се испуни Божанском мудрошћу и Божанским знањем, повјерова у Истинитог Бога и би увршћен у седамдесет апостола и би послан да проповиједа Божанско Јеванђеље у свијету. Заједно са Клеопом указа му се Васкрсли Исус, Господ наш, на путу за Емаус (Лк. 24). По силаску Духа Светога на апостоле, Лука се врати у Антиохију и тамо постаде сатрудник апостола Павла, путујући свуда са њим у Рим, и обраћајући у вјеру Христову Јевреје и незнабошце.
Написао је јеванђеље на молбу многих хришћана око 60-те године, а по мученичкој смрти апостола Павла поче да проповиједа Јеванђеље Христово и по Далмацији, Италији, Македонији и другим мјестима.
Његово дјело огледа се и у томе што је живописао иконе. И то икону: Пресвете Богородице (три иконе), и иконе светих апостола Петра и Павла. Због тога се и сматра оснивачем хришћанског иконописа. Ни старост га није могла спријечити да путује свијетом и шири Јеванђеље. Проповиједање је наставио у Ливији, горњем Мисиру, одакле се вратио у Грчку, гдје је наставио са обраћењем људи у хришћанску вјеру. Написао је и многа дјела Апостолска, која је посветио Теофилу, кнезу Агаје. Упокојио се у 84 години овоземаљског живота, када су га злобни незнабожци ставили на муке и објесили о једну маслину у граду Теби, Христа ради. Његове свете мошти пренијете су у Цариград за вријеме цара Констанција, сина знаменитог и светог цара Константина.
Тропар (глас 3):
Апостолских дјејаниј сказатеља, и евангелија Христова свјетла списатеља, Луку препјетаго, неисписана сушча Христовје церкви, пјесанми свјашченими свјатаго апостола похвалим, јако врача сушча человјеческија немошпчи, јестества недуги и јазви душ исцјељљајушча и мољашчасја непрестано за души нашја.
СВЕТИ ПЕТАР ЦЕТИЊСКИ (1749-1830)
Петар Ⅰ Петровић Његош. Рођен 1. априла 1749. год. у селу Његушу. Ступио у чин монашки у својој 12. години. По смрти митрополита Саве, 1782. године, Петар постаде митрополитом и господарем Црне Горе. Сав свој живот, витешки и свети, посветио је овај славни муж своме народу. Унутра је радио свом снагом да измири завађена племена, а споља да одбрани земљу и народ од грабљивих нападача. Успио је и у једном и у другом послу. Прославио се нарочито побједом над војском Наполеоновом у Боки и Далмацији. Према себи је био суров, а према сваком другом праведан и снисходљив. Живио је у једној тескобној келији, као прост монах, иако је био кнез над једним народом. Упокојио се 18. октобра 1830. год. Његове чудотворне мошти почивају нетљене у манастиру Цетињском. Господ га прослави на небесима и на земљи, као вјерног и трпељивог слугу Свога.
Тропар (глас 8):
Приђите данас, о православни, да се свечано зарадујемо, и да видимо свечасне и свеславне врлине, трудове и подвиге, свећњака пресветлог из црногорскога краја, међу архијерејима великог Петра, многохваљеног пастира и учитеља: Јер га дивним учини Господ међу Светима Својим, истински нетрулежног после четири године из земље га пројави: Његовим молитвама, Христе Боже, спаси душе наше.
Свети Николај Велимировић, Пролог, 31 / 18. октобар.